Ruski kredit će „ubrzati“ srpske vozove

Rusija je odredila kamatu za kredit od 800 miliona dolara, namenjen modernizaciji železničkog sistema Srbije. Kredit će Beograd dobiti na pet godina uz 4,1% kamate, kreditna linija se otvara već ove godine. Mišljenja povodom koristi ovog zajma u Srbiji su podeljena. Protivnici, kako ga oni nazivaju bratskog kredita pod znacima navoda, ukazuju da je za istu tu železnicu Evropska banka za rekonstrukciju i razvoj izdvajala Beogradu sredstva uz manju kamatu. Pravde radi treba reći da su i sume tamo bile mnogo manje. Uporedo sa tim, ministar saobraćaja Srbije Milutin Mrkonjić je naveo ruske uslove vrlo povoljnim. U vezi sa tim možemo se setiti da je prošle godine Moskva izdvojila trogodišnji kredit „svom čoveku u EU“, Kipru, čak sa nešto većom kamatom. Mišljenje analitičara ruskog Instituta za finansijska istraživanja Galine Kovališine:

- Sa tačke gledišta nekih srbskih eksperata to je naravno dodatno dužničko opterećenje koje utiče ne samo na drćavne finansije, već u izvesnoj meri na rejting zemlje. Ali ako se uporedi sa Kiprom ili nekim drugim zemljama, kredit Srbiji je sasvim povoljan. On je izdat pod povoljnim uslovima, a koliko će dobiti od njega povlastica ruska strana, pokazaće samo vreme. Za mene je to sasvim opravdan kredit, ako se uzmu u obzir kasnija ulaganja koja mogu da učine ruske kompanije u srpsku privredu.

Pregovori između Moskve i Beograda su trajali od kraja 2009. godine. Ranije je za podršku budžeta Srbije već bilo izdvojeno 200 miliona, a sada je došlo vreme da se pozabavi železnicom. U planovima Srbije je izgradnja pruge Beograd-Pančevo, modernizacija železničkog koridora 10, a od 2013. godine izgradnja puta Valjevo-Loznica i rekonstrukcija srpske deonice magistralnog međunarodnog puta Beograd-Bar o kojoj je neko od balkanskih novinara oštroumno napisao da na pojedinim mestima voz vozi kao da je reč o turističkom izletu ili časovima u školi za mašinovođe.

Ipak šalu na stranu, modernizacija je srbskoj železnici neophodna, podvlači profesor ekonomije sa Fakulteta ekonomije, finansija i administriranja Univerziteta Singidunum Mihaijlo Crnobrnja: 

- Nedavno je objavljen podatak da je prosečna brzina kretanja po srbskim železnicama sada ista kao i 1912.godine. Kredit je jako povoljan i ono što se meni čini veoma važnim-jeste da je namenski. Drugim rečima, to nije kredit koji će da se troši za potrošnju, nego za investicije. To je za nas veoma važno, jer kod nas postoji tendencija da pare trošimo za plate i za penzije, a ne za investicije.

U tome što je Moskva insistirala na ruskom učešću u radovima na modernizaciji profesor Crnobrnja ne vidi ništa čudno:

- Po meni je sasvim razumljivo da to bude jedan od uslova. Rusi nisu jedini koji postavljaju takve uslove, slično je i sa Kinezima koji ovde grade most. Vrlo je uobičajeno da investitor, odnosno onaj ko obezbeđuje novac - postavlja neke dodatne uslove.

Prvi radovi na železnici Srbije mogu da započnu već u martu, na deonici Beograd-Pančevo.

Timur Blohin,