Ruska crkva obeležava žalosnu godišnjicu

2013. godine Ruska pravoslavna crkva obeležiće žalosni datum – 95 godina od početka proganjanja sovjetskog perioda. Sećanjima na jedan od najmasovnijih pokušaja da se uništi vera i religija u zemlji već danas su posvećene razne crkvene manifestacije. Jedna od njih je ciklus predavanja Krv mučenika: sećanje i zaborav, koja je otvorena u moskovskoj crkvi Ilije Proroka u Čerkizovu.

U istoriji čitave Saseljenske crkve nikada nije bilo takvih masovnih, sveobuhvatnih i dugotrajnih gonjenja, kao u Rusiji u 20. veku. Posle revolucije 1917. godine sovjetska vlast je postavila zadatak – u potpunosti da uništi Pravoslavnu crkvu u zemlji. Plan je počeo da se realizuje praktično odmah, rekao je u intervjuu za radiokompaniju Glas Rusije šef katedre za istoriju crkve Moskovske duhovne akademije Aleksej Svetozarski.

- Gonjenja su bila neprekidna. Može se izdvojiti početni period od 1917. do 1922. godine. Zatim je ipak bio period relativnog zatišja, mada su se ove represije ispoljavale. Ali ne takvom snagom. Još uvek su postojali manastiri, mada u vidu radionica, ostalo je nedirnut život parohija, nisu dirali crkve. A 1929. godine započela je nova etapa totalnog uništenja crkve. I vrhunac je pao 1937-38. godine: ova etapa je poznata pod nazivom Veliki teror, kada su se fizički eliminisali ne samo sveštenici, već i vernici.

1937. godine bilo je uhapšeno skoro 163 hiljade ljudi koji su bili na neki način vezani za crkvu. Streljano je oko 70 hiljada. Ako je do 1917. godine Moskovska patrijaršija imala oko 80 hiljada crkava i više od hiljadu manastira, do početka 80-ih godina na čitavo m prostoru tadašnjeg SSSR bilo je najviše 7000 crkava i svega 16 manastira.

Indikativno je da je o gonjenju crkve i o borbi za veru i religiju profesor Svetozarski govorio upravo u Moskovskoj crkvi proroka Ilije u Čerkizovu. Ova crkva je čudom uspela da preživi sva gonjenja. Ni na jedan dan, čak u najteže vreme, ona nije zatvarala vrata za vernike. To je redak slučaj kada su crkvu uspeli da odbrane sami parohijani, objašnjava Aleksej Svetozarski.

- Trebalo je da se čovek ne plaši da se potpiše. Svaka crkva koja je tada bila osuđena na zatvaranje u toku dve nedelje je mogla da bude sačuvana. Jednostavno trebalo je uputiti molbu tadašnjem predsedniku Prezidijuma Vrhovnog Saveta SSSR Mihaila Kaljinina, i što je više potpisa bilo na papiru, to bolje. Trebalo je ukazati telefon, radno mesto i adresu. To je bio veliki rizik. Ja sam video protokole i dokumenta kada su krajem 20-ih godina i početkom 30-ih specijalni organi dnevno donosili odluke o zatvaranju do deset crkava. Po tom pitanju zasedali su čak i u novogodišnju noć.

Danas je Čerkizovska parohija jedna od najaktivnijih. Ovde radi nedeljna škola, razvija se omladinski pravac, pokrenut je kulturno-prosvetiteljski program. Ideja da se drže predavanja na razne teme pod nazivom Iljinski salon pojavila se neočekivano, govori nastojnik Iljinske parohije arhimandrit Sava Tutunov.

- Naša omladina je vrlo radoznala. Ona mi je dolazila nekolio puta i govorila: baćuška, hajde da priredimo nekakva predavanja. Takođe sam mislio o tome. Život crkve je raznovrstan, a ljudi često doalze u hram da se mole, slušaju Jevanđelje i propoved. Na tome se njihovo učešće u životu crkve često završava. A ljudima treba da bude zanimljivo i crkvi. Aktualna tema predavanja se pojavila zato što je sada u Moskvi otvorena izložba posvećena periodu gonjenja crkve. Hteo bih da odvedem tamo našu omladinu, a pre posete rešio sam da treba neko da im ispriča o tom teškom vremenu.

Nikada nije kasno setiti se perioda gonjenja crkve i hrišćana, podviga i žrtava vernika. Ipak, uveren je šef katedre za istoriju crkve Moskovske duhovne akademije Aleksej Svetozarski, danas je nastalo vreme kada treba preosmisliti period crkvenih represija i učiniti sve da se ništa slično u istoriji hrišćanstva ne ponovi.