Postamerički Avganistan: varijate i pretpostavke

Rusiju zanima strategija NATO-a posle 2014. godine, za koju je planirano povlačenje koalicionih snaga iz Avganistana. Odgovor na ovo pitanje, koje je postavio u Briselu ruski stalni predstavnik u Severnoatlantskoj alijansi Aleksandar Gruško, htele bi da dobiju i druge zemlje čije interese na neki način dotiče situacija u Islamskoj Republici koju s pravom nazivaju raskrsnicom između Istoka i Zapada.

Za sada Amerikanci nisu odredili brojnost onih koji ostaju ili ne žele da još neko vreme razotkrivaju ovu informaciju. Prema podacima lista Vol Strit Džornel, reč jeo desetinama hiljada vojnika. Eksperti ističu da je to previše malo za obuku avganistanskih snaga bezbednosti i izvođenje efektnih operacija protiv terorista. Kao da odgovara na ove bojazni, Pentagon govori o 25 hiljada vojnika. U svkaom slučaju, to je mnogo manje od aktualnog NATO kontigenta od skoro 70 hiljada vojnika. Govori glavni urednik lista Rusija u globalnoj politici Fjodor Lukjanov.

- Oni bi hteli da povuku osnovne snage. Da ostave dovoljne da se osećaju sigurno, da to ne budu grupe opkoljenih vojnika u nekoliko tačaka, da se dogovore sa lvastima, pri tome ne aktualnim – u Americi po meni ne veruju da će se Karzaj dugo zadržati. Otuda i novi pokušaji da se napipaju takozvani umereni talibani. Posle reizbora Obame to je započelo s novom snagom. I u celini ostati tamo kao garancija da ka prvo ništa neće eksplodirati, kao drugo, da će se američki interesi nekako uzimati u ozbir. to je ono što oni žele. Šta će od toga biti, naravno, niko ne zna. Kolebaju se cifre kontigenta koji ostaje. Očigledno nema konačnog razumevanja. Baze se vrlo snažno utvrđuju. I to je upravo predmet stalnih sumnji da su oni tamo za dugo vreme. Na to, istina, Amerikanci negoduju (mislim da to nije lukavost) da svugde gde su se oni utvrđivali radili su to kao da je zauvek. Gde je tu istina, ne zna se. Ja mislim da će Rusija dobiti odgovor, ali ne odmah. Administracija Obame ne želi da pogoršava situaciju. I tako se kod nas zakon Magnitskog pojavio i razna konkretna pitanja koja nas dele.

Kakav god da bude odgovor, Rusija teško da će deliti sa Amerikanciam odgovornost za situaciju u Avganistanu posle 14. godine i u individualnom poretku, i u okviru vojno-političkih saveza čiji je ona član. Zato će ih podržati logistički. Značaj takozvane Severne maršrute prebacivanja snaga i tereta koalicionih snaga u Avganistan preko Rusije u bližoj prerspektivi će samo rasti. Moskva poziva da se ne dozvoli da se Avganistan ponovo pretvori u rasadnik međunarodnog terorizma i da ostane svetska narkotička laboratorija.

Preformatiranje misije NATO-a u Avganistanu, značajno smanjenje brojnosti kontigenata zapadne koalicije, predaja odgovornosti za bezbednost u toj zemlji lokalnim vlastima – sve to neminovno povlači za sobom promene. Više je nego verovatno da zemlju očekuje novi talas građanskog rata u toku kojeg u Kabulu uz podršku Pakistana zavladaće talibani, nadahnuti dugoočekivanom pobedom. Amerikanci će morati nekako da se dogovore s anjima, kao i da konkurišu Kini, koja ima u Avganistanu ozbiljne geopolitičke i ekonomske interese. Ruski interes se sastoji u tome da politička temperatura u zemljama Centralne Azije ne premaši kritičnu tačku kada čak i nepaćljivo bačena reč kao šibica može da inicira ognjenu oluju na čitavom kontinentu.