Emir Kusturica: Najviše žalim za tom Jugoslavijom...

 

 

EK: Meni to liči na priču o siledžiji, stanovniku Sarajeva. On je odlazio u kafić, nalazio tamo najmanjeg čoveka i govorio mu: Uzmi ovu čašicu rakije i izruči na one momke. Ako te oni udare, ja ću moći da te zaštitim. Zapad se ponaša kao taj sarajevski huligan i provokator. Zapad, jak i snažan, zloupotrebljava male narode. Kosovo, Bosna – to je strateška teritorija koja je vrlo važna za Evropu. Zašto je ona tako važna? Zato što po svaku cenu treba obustaviti uticaj Rusije na Balkanu. U njkigama pišu da je Otomanska imperija bila veštački formriana uz podršku Velike Britanije samo zato da Rusija ne bi mogla da dospe na Balkan.

Razmišljam ne kao rusofil, već kao čovek koji sve više ocenjuje važnost Jugoslavije i maršala Tita. Mislim da Srbija treba da očuva neutralnost i otvorenost ka čitavom svetu. zato što Srbija nikada neće moći da živi bez Evrope. Možda treba nešto da činimo da ostanemo prijatelji sa Rusijom i da se istovremeno družimo sa Zapadom?

Sada kažu da ako ti nisi sa nama, protiv nas si. Evo to bombradovanje Jugoslavije 1999. godine zbog Kosova. Miloševićeva figura je bila samo povod, kao pucanj Gavrila Principa koji je bio povod za početak prvog svetskog rata. U stvari, to je moja lična teorija, cilj je bilo pomeranje granica Zapadne Evrope od Nemačke ka Kosovu. Nova vojna granica na kojoj si spekulišu preko softvera i Holivuda.

Po mišljenju Kusturice, pobedu u tom ratu odnele su snage koje uopšte nisu postavile za cilj mir u balkanskom regionu.

EK: Sada nema Berlinskog zida, gde su se Istočni i Zapadni blok stalno suprotstavljali jedan drugom. Sada sve zemlje, svi naši susedi ušli su u NATO. Alijansa je sve bliža Crnom moru, Rusiji. Bil Klinton je rekao u jednom intervjuu da američki marinci moraju u bilo kom delu sveta da brane naučna dostignuća Silikonske doline. Kosovo treba da postane deo te koncepcije zaštite ideja i moći SAD. U Briselu su ovo bombardovnje nazvali humanitarnom akcijom radi spasa Albanaca sa Kosova. Ali i Kosovo su bombardovali, tamo su ginuli i Albanci, i Srbi i Romi i Rusini.

- Na kraju sastanka postavio sam režiseru pitanje o tome šta ga je dovelo na film i zašto u svom stvaralaštvu uvek se trudi da govori ljudima istinu, makar i ne baš najprijatniju.

EK: Prvo sam snimao filmove tako da se njih ne stidim. Da se ne stidim pred roditeljima, prijateljima, učiteljima. Nikada nisam mislio o tome da ću dobiti za to Oskara, Zlatnu palmu u Kanu. Jednostavno sam pravio dobar film za ljude. I suguran sam da kada bih na samom početku svoje filmske karijere postavio sebi zadatak da snimim film koji će odmah dobiti sve moguće i nemoguće nagrade, ništa u životu ne bih postigao. Imao sam moralne principe i postavio sam sebi zadatak da govorim ljudima istinu. Zato me danas znaju i gledaju u celom svetu.

EK: Ljudski život, civilizacija ne mogu da se razvijaju bez jakih ideja. Stan, kola, novac, lep život – to su dobre stvari. One postaju lažne u tom slučaju ako se pretvore u životni cilj. Svako od nas treba da ima cilj u životu. ali ako se predmeti pretvaraju u glavni smisao života, u njegov glavni cilj, onda od toga ništa neće bit. Tako ništa nećeš postići. Treba da bude glavna ideja, glavni cilj koji nas i vodi kroz život, vodi duhovno. Treba odrediti svoj zadatak, izabrati svoj put. Tek tada možemo da dobijemo ono što želimo. Ideja će nas sama dovesti do rezultata. Bogati čovek može da bude i dobar. Ali ako je on sebi čitav život izgradio tako da postane bogat, onda je njegov život besmislen, Sve što ima duhovnu ideju dovodi do toga da čovek postiže svoj pozitivni cilj. Ako se sve okrene naglavačke, teško je postići nešto dobro.

Konstantin Kačalin,