OEBS: novi sastav, stari problemi

U Dablinu počinje zasedanje Saveta ministara inostranih poslova Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS), na kojem Rusiju predstavlja ministar inostranih poslova Sergej Lavrov. U prestonici Irske će se razgovarati o budućnosti OEBS-a. Rusija smatra da sadašnja struktura organizacije ne može rešiti probleme bezbednosti u regionu.

Predstojeći sastanak bi mogao biti posebno značajan za Mongoliju, koja je ove godine postala novi, 57-mi, član. Sastanak ministara inostranih poslova je postao tradicionalan. Samit je održan pre samo dve godine u Astani. Do tada, lideri svih zemalja članica se nisu sastajali punih 11 godina. Tokom tog perioda, na teritoriji OEBS-a – Evropa, SAD i zemlje Centralne Azije, tinjali su stari i rađali se novi sukobi. Stavovi članica Organizacije se razilaze, između ostalog, i po pitanju načina njihovog rešavanja, rekao je šef odeljenja za evropsku bezbednost Instituta Evrope pri Ruskoj akademiji nauka Dmitrij Danilov:

- U sferi uticaja OEBS-a postoji veliki broj etničkih sukoba. Kada se postavi pitanje, koje se tiče principa teritorijalnog integriteta i prava naroda na samoopredeljenje, odmah dolazi do mnogih problema. To komplikuje situaciju u konfliktnim zonama - Nagorno-Karabahu, Pridnjestrovsko-moldavski konflikt.

Tokom svog predsedavanja, Irska je odlučila da izgladi velike razlike između sukobljenih strana i predložila napraviti dugoročne planovime za njihovo rešavanje u okviru Organizacije. U Dablinu će početi proces tzv. "Helsinški plus 40". U suštini, on se tiče reformacije OEBS-a u narednih četrdeset godina. Osnovni dokument organizacije, Helsinški završni akt, potpisan je 1975 godine. Među osnovnim principima povelje je: nepovredivost granica, zabrana upotrebe i pretnje silom, mirno rešavanja sporova i nemešanja u unutrašnje stvari, poštovanje ljudskih prava i osnovnih sloboda. OEBS poseban akcenat stavlja na poslednju stavka, u istočnoevropskim zemljama, primećuje ekspert Fonda za civilno društvo Maksim Minajev:

- Pre svega se prate politička dešavanja u post-sovjetskim državama, kao i monitoring ljudskih prava u istom regionu. U zapadnoj Evropi i SAD, pozicija OEBS-a je slabija. To je stav SAD i njenih saveznika. Poznato je da, kada je Rusija predložila nacrt sporazuma o evropskoj bezbednosti, Velika Britanija i Sjedinjene Američke Države su na forum OEBS-a, gde se vodila rasprava o ovom pitanju, poslale zamenike ministara inostranih poslova, što je predstavljalo degradaciju statusa organizacije.

Posmatranjem izbora se bavi Zavod za demokratske institucije i ljudska prava OEBS-a. Rusija predlaže usaglašavanje nacionalnih zakonodavstava i uspostavljanje zajedničkih pravila monitoringa izbora. Na takav način se mogu izbeći dvostruki standardi, kada izbore u Rusiji ili Ukrajini nadgleda nekoliko stotina posmatrača OEBS-a, a u SAD nekoliko desetina.

Postoji veliki broj predloga za reformu organizacije. Generalni sekretar OEBS-a Lamberto Zanijer, izjavio je da su oni već na stolu, i da će se put razvoja OEBS-a utvrditi u narednim godinama. Rusija je 2007 godine ponudila svoju opciju: usvajanje statuta. OEBS treba da prestane biti klub za debate. Do danas, od svih članova organizacije, protiv statuta su se izjasnile samo SAD. Sve odluke OEBS-a se donose konsenzusom, do čega je sve teže doći. O ovim problemima će ruski ministar inostranih poslova razgovarati na "margina" samita sa Visokom predstavnicom Evropske unije za spoljne poslove i bezbednosnu politiku, Ketrin Ešton, britanskim ministrom inostranih poslova Vilijamom Hejgom i direktorom Zavoda za demokratske institucije i ljudska prava Janezom Lenarčićem.