Zakon Magnitskog: žestoka reakcija na žestoku redakciju

Dokument koji uvodi vizne sankcije povodom slučaja Magnitskog i istovremeno ukida trgovinsku popravku Džeksona-Venika predstavnički dom američkog Kongresa je odobrila 16. novembra. Ali postoji još jedna varijanta nacrta zakona, blaža, koju su razradili sami senatori. U njoj su predviđene sankcije protiv prekršilaca ljudskih prava u svim zemaljam sveta.

Do utorak uveče nije bilo jasno koji će od dokumenata biti iznet na glasanje. Razmatranje blage varijante, kako tvrde u senatu, učinilo bi nemogućim ukidanje popravke Džeksona-Venika do kraja godine. Na kraju na razmatranje je bila uneta već odobrena stroga redakcija.

I tako dvostruki dokument ukida praistorijsku popravku – uvodeći zauzvrat vizne i ekonomske sakncije protiv ruskih činovnika, umešanih, po mišljenju Zapada, u smrt Magnitskog. Između ostalog u ovakvim na prvi pogled nelogičnim igrama američkih kongresmena nema ničeg novog. SAD isto ako i ranije uverene su da imaju pravo da diktiraju svoju volju čitavom svetu, ističe ekspert Visoke škole ekonomije Leonid Poljakov.

- Očuvanje popravke Džeksina-Venika do ove godine svedoči o tome da se Amerikanci odnose prema svom zakonodavstvu, prema svom pravu da neom enešto ne dozvoljavaju kao prema svetom pravu zemlje koja u suštini istupa kao jedina supersila. Istupa ne zbog neke logikeili političke racionalnosti, već po principu: mi tako ćelimo i tako ćemo da radimo. Zato su se oni i odlučili na ukidanje, zamenivši ga novim ograničenjima prema Rusiji.

Popravka Džeksona-Venika bila je usvojena u Kongresu SAD 1974. godine i uvela je ograničenja na trgovinu sa SSSR. Uzrok, kako su objasnili u Vašingtonu, bilo je odsustvo slobode emigracije u Sovjetskom Savezu. Pohranjen pod slojem arhivske prašine list hartije još uvek formalno deluje protiv Rusije. Istina, od 1989. godine SAD su svake godine uvodile moratorijum na njeno delovanje. I sada posle višekratnih obećanja američka admistracija se tim poslom konačno pozabavila. Samo prethodno ju je povezala sa takozvanim spiskom Magnitskog. Drugi deo dokumenta je nazvan u znak sećanja na pravnika koji je sarađivao sa investicionim fondom Ermitaž Kapital i bio optužen za izbegavanje uplate poreza organizacije. Sergej Magnitski je preminuo u moskovskom istražnom zatvoru u novembru 2009. godine. Njegova smrt je izazvala veliki odjek u javnosti, posebno na Zapadu.

Razgovori o spisku Magnitskog se vode odavno – u Briselu su već pokušali da uvedu sakncije protiv činovnika unetih na njega. Mosvka je gospodi za Zapada više puta govorila: istraga takvih slučajeva – kako fonda Ermitaž, kao i oklonosti smrti pravnika, unutrašnji je, ruski problem. Sada je MIP izjavilo: takav korak kongresmena negativno će se odraziti na atmosferu rusko-američkih odnosa i neće ostati bez strogog odgovora.

Uzimajući još uvek postojeće pretenzije SAD na ulogu zakonodavca čitave planete, jednom doneta odluka u Kongresu skoro da ne može da se promeni. Ili može za jedno 30 godina. To je i jasno: zemlja je velika, dok do svega stigne. A između ostalog proces se verovatno može ubzati. Uz pomoć istih tih adekvatnih mera, samo u omiljenoj Amerikancima strogoj redakciji.