Porodica Nobel živela u Rusiji: Otac porodice radio za carsku mornaricu

 Knjiga „Dokumenti iz života i rada porodice Nobel“ ukazuje na važne veze Nobelovih sa Rusijom. Otac porodice je radio za carsku mornaricu i doveo porodicu u Peterburg

Kad 10. decembra na službenoj ceremoniji budu dodeljene Nobelove nagrade za 2012. mnogo će se pisati o Alfredu Nobelu pronalazaču dinamita koji se pred starost pretvorio u velikog pacifistu. Malo se zna da je porodica Nobel proživela prilično vremena u carskoj Rusiji.

Alfredov otac Emanuel, kao pronalazač, dobio je poziv iz carske Rusije 1837. da se preseli u Sankt Peterburg. Ruska armija je pred njega postavila zadatak da pravi mine. Za uspešan rad Emanuel je dobio nagradu od ruskog cara – 3.000 srebrnih rubalja. Kad se dokazao, Emanuel je preselio u Peterburg i suprugu Andrijetu i četvoricu sinova – Roberta, Ludviga, Alfreda i Emila. Alfredu je tada bilo devet godina. Nastavnici su mu dolazili kući, a hemiju mu je predavao Nikolaj Zimin jedan od najpoznatijih profesora tog vremena. Posle tog akumiliranja znanja Alfred je otišao u Evropu da izučava eksplozivne tvari.

Već 1850. Emanuel Nobel je u Peterburgu imao fabriku koja je imala velike narudžbe od ruske vojne flote. Sinovi su počeli da ulaze u porodični biznis. Eksperimentišući s eksplozivom jedan od braće, Emil, poginuo je 1864.

Ruski profesor Arkadij Melua, koji dvadeset godina izučava čuvenu porodicu, sada priprema spis “Dokumenti iz života i rada porodice Nobel” u kojima su i faksimili unikatnih dokumenata. Profesor Melua je istraživao njihov život i u Češkoj, jer je Alfred imao laboratoriju u Pragu.

Ruski biograf kaže da se često prave greška da je Alfred konstruisao tanker za prevoz nafte, a u stvari ga je napravio njegov brat Ludvig. Iako su uglavnom bili složna porodica, Alfred je imao spor oko jednog pronalaska sa ocem.

Naftne kompanije porodice Nobel i fabrike mašina bile su u Rusiji, a kompanije za proizvodnju dinamita u drugim zemljama. Alfred se specijalizovao za dinamit i imao je oko 90 preduzeća. Deo porodice Nobel koji je ostao u Rusiji otvarao je za svoje radnike škole, medicinske ustanove ali i crkve i kulturne objekte. U Nobelovim fabrikama radili su inženjeri iz Švedske, Finske, Nemačke, Francuske.

Carska Rusija je u to vreme dala posao i kompanijama kao što su “Erikson”, “Faberže”, “Vinkler” kao i čuveni bankari Rokfeleri i Rotšildi. Ali Nobelovi su se bavili najvažnijim projektima za tadašnju Rusiju – vađenje i prerada nafte i razvoj transporta.

Iako su Alfreda Nobela nazivali “krvavim milionerom” on je prvo pravio dinamit za rudnike i izgradnju železničkih pruga. Dinamit je prvi put primenjen u Švedskoj. A za vreme boravka u Rusiji Alfred Nobel se upoznao sa Ziminom koji se bavio barutom, kao i Petruševskim koji je radio na pravljenju dinamita.

Brzoplete novine su sahranile živog “kralja dinamita” Alfreda kad se upokojio njegov brat Ludvig. Navodno da je to ostavilo tako jak utisak na njega da je odlučio da osnuje fond iz kojeg bi se dodeljivala godišnja premija.

- Alfred je bio zaljubljen u Bertu fon Zutner koja mu je pojačala pacifističke osećaje. Berta je kasnije postala dobitnik Nobelove nagrade za mir. Alfred je prošao dugačak put od stvaraoca dinamita do ubeđenog pacifiste. Kao i genijalni sovjetski atomski fizičar Andrej Saharov koji je stvorio moćnu bombu, a onda postao veliki pobornik ideje da se ona nikada ne primeni. Zbog toga su ga mnogi zapamtili više kao mirotvorca, kaže ruski biograf porodice Nobel Arkadij Melua.

Godinu dana pre smrti, 27. novembra 1895. Alfred je potpisao testament u Parizu u Švedsko-norveškom klubu. Prvobitno je nagradni fond bio 31 milion kruna. Neki članovi porodice su bili protiv te Alfredove odluke, alu su se posle pet godina svi saglasili. Arhivi pokazuju da je deo porodice Nobel koji je živeo u Rusiji odmah podržao ideju o osnivanju nagradnog fonda i brzo su dali novac koji je bio u Rusiji, što je iznosilo oko 17 posto svetskih aktiva Nobelovih. U mnogim zemljama zapadne Evrope to nije išlo tako glatko. Alfred je imao mnogo sudskih sporova sa konkurentskim kompanijama i zapadnim vladama. U Francuskoj je vodio sudski spor oko patenta eksploziva koji se navodno nije smeo izvesti iz te zemlje.

Ruski biograf Arkadij Melua razmatra i da li je Alfred Nobel bio zadovoljan svojim životom. Nije imao porodicu, voleo je svoj posao i mnogo je putovao, govorio šest jezika. Često je pobolevao. Imao je dve velike ljubavi a posebno je bio vezan za Bertu fon Zutner.