121. GODIŠNJICA ROĐENJA TOLKIENA

04.01.2013. god.

„Volšebne bajke nisu dezertertvo vojnika, nego begstvo iz omražene tamnice„ (Tolkien)

Godine 1892.,pre 121. g.,na današnnji dan, 3.januara, rođen je Džon Ronald Ruel Tolkien, (John Ronald Reul Tolkien, 1892-1873) engleski profesor filologije, pisac, klasik svetstske književne fantastike,autor trilogije „Gospodar prstenova „, povesti „Hobit „ i eposa „Silmarilion“kao i niza drugih dela.

Svoje prvo spisateljsko čedo –povest „Hobit, ili Tamo i Obratno „, Tolkin je kao i mnogi drugi autori bajki napisao za svoju decu. „Hobit „ bi ostao neštampan da nije bilo Tolkinove studentkinje Suzan Dangel koja oduševljeno hvalila ovo delo u u razgoovru sa urednikom izdavačke kuće Allen &Umwin.

Džon Roanld Ruel Tolkin je rođen u gradu Blumfontejnu u provinciji Južne Afričke Republike koja se tada nazivala Orandžasta Slobodna Država. Značajan događaj u Tolikovom životu je bio kad ga je u detinjstvu ujeo otrovni pauk, pa su tako pauci zauzeli važno mesto u njegovom stvaralaštvu, dok je lekar koji ga je lečio od posledica paukovog ujeda –Tornton Juimbi – u mnogome postao prototip za stvaranje lika velikog maga Gendalfa Sivog.

Smatra se da se ideja za pisanje „Gopsodara prstenova Tolkinu javila kad je video razklednicu na kojoj je bio naslikan starac zagledan u daljinu.

Tolkin se jo od detinjstva zanimala konstrukcija jezika, zajedno sa prijateljima je sačinio nekoliko obrzaca po kojima bi se tajno međusobno sporazumevali.Vremenom je to preraslo u generaciju takvih veštačkih jezika kao što je kvenja ( jezik visokih elfa) i sindarin (jezik „ sivih elfa ).

O svom eposu „Silmarilion“ Tolkien je govorio:“Niko mi ne veruje kada kažem da je obimna knjiga pokušaj da se stvori svet u kojmeu be jezik koji je saobrazan mojoj ličnoj estetici mogao biti prirodan.To ni ukom slučaju ne znači da se ne radi o istini.

Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

PREDHODNA NOVOST

SLEDEĆA NOVOST

NOVOSTI IZ RUBRIKE

DATA CENTRI ZA VEšTAčKU INTELIGENCIJU SE SELE U ORBITU ZEMLJE

Dok svetske tehnološke kompanije širom sveta ulažu milijarde dolara u razvoj veštačke inteligencije, sve veća potrošnja električne energije i problemi sa hlađenjem navode industriju da razmatr...

VEšTAčKA INTELIGENCIJA ZAHTEVA POTPUNO NOVE ELEKTRANE - MOžDA čAK I NUKLEARNE

Veštačka inteligencija postaje jedan od najvećih novih potrošača električne energije u svetu, dok rastuća potreba za obradom ogromnih količina podataka tera tehnološke kompanije da grade sve veće i energetski...

Ruski pandan \"Starlinku\": Lansirano 16 satelita, korak ka stvaranju komunikacionog servisa u orbiti

Rok za početak pružanja komercijalne širokopojasne satelitske usluge prenosa podataka zasnovane na konstelaciji u niskoj orbiti je 2027. godina...

OD GODINA DO SAMO NEKOLIKO MESECI ZA NOVE LEKOVE

Razvoj veštačke inteligencije korenito je promenio pristup farmakologije i razvoju novih lekova, skraćujući tako istraživanja koja su trajala godinama na samo nekoliko meseci. To se naročtio odnosi na različite...