Globalno liderstvo SAD: stari zadatak novim instrumentima

Predsednik SAD Barak Obama predložio je kandidate za dva ključna položaja u svojoj novoj administraciji. To su bivši senator republikanac Čak Hejgel, koji je spreman da zauzme mesto šefa Pentagona, i današnji savetnik predsednika u borbi protiv terorizma Džon Brenan, koji pretenduje za položaj rukovodioca CIA.

Što se tiče Hejgla, poslednjih godina je on radio na Džordžtaunskom univerzitetu i istovremeno bio ko-predsednik grupe savetnika predsednika po pitanjima obaveštajne službe. Prema mišlenju Obame, Hejgel će u slučaju imenovanja postati jedan od retkih ministara-veterana rata u Vijetnamu.

Mada u iskustvo i zasluge Hejgela skoro niko ne sumnja, proces imenovanja njegove kandidature teško da će biti jednostavan. Zakonodavci se sećaju neobičnih izjava Hejgela, te nameravaju da mu postave brojna pitanja. Recimo, Hejgel je digao veliku galamu u vezi sa «jevrejskim lobijem», pod čijim uticajem se tobože nalazi američki Kongres, kao i izjavama o neophodnosti uspostavljanja diplomatskih odnosa s pokretom HAMAS i Iranom.

Druga nezadovoljna Hejgelom socijalna grupa su homoseksualci. On, recimo, moraće da se pravda pred senatorima za svoje neobazrive izjave iz 1998. godine o seksualnoj orijentaciji pretendenta za položaj ambasadora u Luksemburgu, koga je izabrao Bil Klinton. Bez obzira na to, što se Hejgel kasnije izvinio, ovu izjavu često navode. Uzimajući u obzir što je pri Obami bio ukinut zakon, koji je zabranjivao službu u oružanim snagama otvorenim homoseksualcima, imenovanje Hejgela na položaj šefa Pentagona za mnoge je nazadovanje u liberalizaciji statuta oružanih snaga.

Drugi štićenik Obame, pretendent na položaj šefa CIA Džon Brenan, takođe ima uticajne protivnike. To je profesionalac sa 25 godina staža u CIA, koji dobro zna, kojm informacijama mora da bude obezbeđeno rukovodstvo zemlje. Međutim, Džon Brenan na neki neačin snosi odgovornost za tajne zatvore i mučenja zatvorenika u vreme predsedništva Džordža Buša-mlađeg.

Pored toga te kandidature eksperti smatraju za najprihvatljivije, uzimajući u obzir situaciju, u kojoj se našla Amerika zbog toga, što nije htela da se menja zajedno sa svetom, koji se menja.

Predsednik Obama priznaje da SAD i dalje imaju ozbiljne probleme u oblasti nacionalne bezbednosti - od neophodnosti da se završi rat u Avganistanu sve do novih izazova, sličnih kiberopasnostima.

Amerika pokušava da nađe nove instrumente, koji bi joj obezbedili liderstvo u 21. veku.