Kako su Rusi ispratili prijatelja Borislava Milošpevića

Naš stalni autor, ruski naučnik balkanolog Jelena Guskova, vratila se iz Crne Gore, gde je na poslednji put ispratila Borislava Miloševića, naučnika i diplomatu, velikog prijatelja Rusije.

Jelena Guskova se seća bivšeg ambasadora Jugoslavije u Rusiji:

Ljubav Borislava Miloševića prema Rusiji bila je dirljiva, duboka i nekako prirodna. On je rođen u Crnoj Gori, studirao je prava u Srbiji, radio je kao diplomata, odlično je znao francuski, engleski i ruski. Diplomatski rad započeo je 70-ih godina u Moskvi, zatim su usledile i druge zemlje, ali u najteže dane, kada je NATO bombardovao Jugoslaviju, Borislav Milošević je stao na čelo jugoslovenske ambasade u Moskvi (1998-2001). Tako su ga i zapamtili – ambasador Jugoslavije u Rusiji. Njegovo odlično znanje ruskog je čudilo, on je na tom jeziku ne samo govorio, već i pisao. Sve ruske kolege, posebno mlade, naučio je da ga oslovljavaju po patronimu: već odavno u Rusiji su ga zvali Borislav Svetozarevič. Njegov san bilo je poboljšanje rusko-srbskih/jugoslovenskih odnosa. Pošto je ambasador Milošević prestao da bude potreban novoj vlasti 2001. godine, Borislav je napustio diplomatiju i konačno se naselio u ruskoj prestonici.

Za vreme rada u Rusiji Borislav je stekao mnogo prijatelja, umeo je da se druži nezavisno od toga na kojoj je dužnosti čovek bio. Odilično poznavanje ruske književnosti, umetnosti, činilo je Borislava zanimljivim sagovornikom. On je radio u ruskim firmama, ali nastavio je da pažljivo prati događaje na Balkanu, piše o njima. Borislav Milošević je bio čest gost ruske televizije, radija, davao je komentare u listovima i novinama, učestvovao u naučnim konfrencijama. Lep, šarmantan i iskren, Borislav je bio zvezda svake emisije. Novinari su ga voleli zbog odličnog poznavanja onog što se dešava na Balkanu, zbog odličnog ruskog jezika, analitičkog prilaza bilo kom pitanju.

Poslednjih 12 godina Borislav Milošević je bio pravi narodni diplomata: njemu su se za pomoć obraćali lideri političkih partija Srbije i Crne Gore, pojedini političari, novinari. Svima je priređivao sastanke, pomagao savetima, mnoge je podržavao materijalno. Aktivni životni stav, optimizam, poštenje, blagorodstvo – ovim osobinama privlačio je ljude.

29. januara Borislav Svetozarevič je preminuo u Beogradu, istog dana to su saopštili svi ruski mediji. Rusija je žalila. Mnogi su mislili da će njegovo telo dovesti u Moskvu, gde žive žena i sin, ali porodica je ispunila njegovu molbu da ga sahrane u Crnoj Gori.

31. januara od Borislava Miloševića opraštao se Beograd. U dom sindikata su došli prijatelji pokojnika, kolege. Među onima koji su izrazili saučešće porodici bio je ruski ambasador i članovi ambasade, ruski ministar odbrane. Ali srpske vlasti u oproštajnim ceremonijama nisu učestvovale. Ministar inostranih poslova Srbije i premijer ograničili su se telegramima. Ćutao je i lični prijatelj, a sada predsednik Srbije Tomislav Nikolić.

Prvog februara njegovo telo je prevezeno u Crnu Goru. Povorka je krenula ka gradu Kolašin, nedaleko od kojeg se nalazi seosko groblje Levorečje-Tuzi, gde je trebalo da se obavi sahrana. Od crnogorskih vlasti niko se nije pojavio, čak ni telegram saučešća nije poslao. Na poslednji put Borislava su pratili rođaci, saplemenici (on je iz plemena Vasojevića), prijatelji. Iz Beograda je doleteo avion sa onima koji su hteli da se oproste sa ovim izuzetnim čovekom. Ali glavni događaj bila je pojava velikog ruskog „desanta“.

Predsednik Gasproma Aleksej Miler dao je na raspolaganje ruskoj delegaciji avion i lično poslao venac. U ceremoniji sahrane učestvovao je direktor Instituta za zemlje ZND Konstantin Fjodorovič Zatulin, general-pukovnik Leonid Grigorjevič Ivašov, kosmonaut, heroj Sovjetskog Saveza Aleksandar Ivanovič Levejkin, poslanik Državne dume RF Vjačeslav Nikolajevič Tetekin. novinar Jekaterina Glušik, koja je pomogla da se izda poslednja knjiga Borislava Miloševića Balkanski prelom. U punom sastavu na sahranu je stigla delegacija ruske ambasade u Podgorici na čelu s ambasadorom RF u Crnoj Gori Andrejom Aleksejevičem Nesterenkom. Iz Beograda je na sahranu doleteo ruski vojni ataše u pratnji dva oficira. Učešće ruskih vojnih lica dalo je ceremoniji svečaniji ton. Vojni ataše je pročitao telegram ministra odbrane Sergeja Kužugetoviča Šojgua, u kojem je podvučeno da je preminuo veliki Srbin i veliki drug Rusije, koji je čitav život posvetio razvoju dobrih odnosa među našim narodima. Dirljiv događaj bilo je polaganje venca ministra koje su obavili naši oficiri. Kada su oficiri nosili venac ka grobu Borislava Miloševića, ljudi su vikali: Hvala, Rusijo! Crna Gora to nikada neće zaboraviti!

Emocionalno i nadahnuto je govorio general-pukovnik Leonid Grigorjevič Ivašov: On je bio sin svog naroda, veliki prijatelj Rusije. Za nas, vojnike Rusije, on je slovenski ratnik. Borio se u politici, diplomatiji za naše slovensko jedinstvo, za našu slovensku sudbinu. I on je shvatao da ni Srbi ni Crnogorci bez tesnog saveza sa Rusima ne mogu da opstanu na ovoj zemlji.

Konstantin Fjodorovič Zatulin je podvukao onu veliku ulogu koju je Borislav Milošević odigrao kao diplomata kako bi pomogao svojoj zemlji kada su je bombardovali, sa toplinom je isticao ljudske osobine preminulog prijatelja. Vjačeslav Nikolajevič Tetjokin, opraštajući se od Borislava Miloševića, pročitao je telegram saučešća Državne dume.

Ceremoniju sahrane je uveličalo i to što je opelo služio mitropolit Crnogorski i Primorski Amfilohije. U svom oproštajnom govoru on je pomenuo dostojne roditelje pokojnika, sproveo paralele izmđeu dvojice braće – Slobodana i Borislava, govorio o njihovom služenju svom narodu, o njihvom poštenju, ljubavi prema Rusiji, veličao je Borislava kao Crnogorca, Srbina i slovena. Podvukao je da je ova zemlja uvek rađala vitezove i heroje, verne Domovini. I ispravnost ovih reči potvrđuje venac koji je položila na njegov grob delegacija Ministarstva odbrane Rusije.

Ceremoniju su završili govori rođaka i prijatelja. Nadahnuto je govorio njegov stari drug Živadin Jovanović, bivši ministar inostranih poslova Jugoslavije koji je sada na čelu Foruma za svet ravnopravnih. On je mnogo učinio da se ceremonija opraštanja održi u Beogradu, pomagao je organizaciji sahrane u Crnoj Gori.

Borislav Svetozarevič Milošević je sahranjen pored oca, gde počiva mnogo Miloševića iz plemena Vasojevića, lepih, hrabrih ljudi koji su uvek posebno podvlačili svoju ljubav prema Rusiji.