Rusi će garantovati energetsku nezavisnost Republike Srpske

U Moskvi su upravo završeni razgovori koji su bili logičan nastavak susreta u Sočiju krajem prošle godine, kada je predsednik Republike Srpske potpisao sporazum sa šefom Gasproma Milerom o izgradnji kraka gasovoda «Južni tok» na njenoj teritoriji. Tokom najnovijih susreta je i ministar energetike Rusije pismeno potvrdio da će gasovod kroz Srpsku definitivno biti sastavni deo «Južnog toka», a to je sa svoje strane ponovio i ministar inostranih poslova Sergej Lavrov. To znači da je, kako se ističe u vladinom saopštenju, dobijena podrška za projekat koji će garantovati energetsku nezavisnost i stabilnost Republike Srpske.

Podsetimo se, nakon potpisivanja sporazuma pre nekoliko meseci, ostalo je još da se stvori zajedničko preduzeće, u kome će 60% pripadati Gaspromu, to jest Rusiji, s obzirom da se ta kompanija nalazi u državnom vlasništvu, a preostalih 40% Republici Srbskoj. Taj deo posla će biti obavljen u sledećih nekoliko nedelja, kada će u Banjaluci pravnici sa obe strane napraviti ugovor koji će detaljno odrediti pomenute partnerske odnose, a i sam čelni čovek Gasproma je najavio svoj dolazak u glavni grad Srpske na njegovo potpisivanje.

Ono što se već sada može sa sigurnošću reći, to je da će pomenuti krak gasovoda „Južni tok“ ući iz pravca Srbije kod Bijeljine, a zatim će ići trasom prema Banjaluci i Novom Gradu, na krajnjem zapadu Republike Srpske.

Od posebnog je značaja što će biti dovoljno gasa za toplane u četiri veća grada koje će se naći na toj trasi gasovoda, a ruski partneri su raspoloženi da naprave i dve potpuno nove elektrane na gas, kao i da rekonstruišu postojeću termoelektranu u Ugljeviku, koja bi mogla biti preorijentisana na upotrebu gasa. Osim toga, planirana je i izgradnja sekundarne mreže za grejanje većih naselja i snabdevanje industrijskih postrojenja, a pripremni radovi u Banjaluci za to bi trebalo da počnu već za mesec dana.

Štaviše, pored „Južnog toka“, tema razgovora je bila i ukupna privredna saradnja i važni ekonomski projekti, poput Rafinerije nafte u Brodu i Rafinerije ulja u Modriči, koje su još ranije kupili ruski investitori, a bilo je reči i o Gaspromovom otvaranju benzinskih pumpi, te o NIS-ovom istraživanju nafte i gasa u Republici Srbskoj.

Dakle, realizacijom ovog dogovora o kraku gasovoda stvaraju se povoljni uslovi za razvoj ekonomske, ali i bezbednosne situacije jer, kako je još ranije izjavio Dodik, taj važni projekat će uticati na situaciju u sferi bezbednosti u regionu, s obzirom da je Rusija zinteresovana za to da se transport gasa odvija u maksimalno stabilnim okolnostima.

I zato, kada Južni tok kroz Republiku Srpsku bude gotov do 2016. godine, kako je planirano, to će značiti obezbeđenu energetsku stabilnost i dobru osnovu za povećanje zaposlenosti. A sudeći po usvojenoj energetskoj strategiji Republike Srpske, to je samo početak takvih ulaganja, s obzirom da bi obim investicija u energetski sektor od 2010. do 2030. godine trebalo da iznosi blizu 6 milijardi evra.

Naposletku, umesto bilo kakve ocene tek završenih razgovora u Moskvi, najbolje bi bilo ponoviti ono što je u nekoliko reči sažeo predsednik Republike Srspke, kada je zaključio - da je «ovo potvrda i demanti svim nevernima koji su pokušali da omalovaže tako značajan projekat kao što je Južni tok».

Ratko Paić,