Postoje li u EU građani drugog reda?

U Evropi se dogodio još jedan skandal u vezi sa oduzimanjem prava ruskojezičnoj državljanki Letonije da komunicira sa svojom maloletnom decom. Prema rečima muža, holandski sud je oduzeo blizance Jeleni Antonovoj, koja živi u ovoj državi. Službenici koji rade pri Evropskoj komisiji su odlučili da ne reaguju na peticije majke i decu su smestili u internat.

U svojoj izjavi Antonova navodi da, joj je u proleće prošle godine, policija oduzela decu i odvezla ih u nepoznatom smeru. Posle nekog vremena iz nadležne istitucije im je stiglo pismo u kome se navodi da je ona navodno neuravnotežena i da nije mogla da se integriše u društvo, jer sa decom govori na ruskom jeziku.

Situacija koja je zadesila letonsku državljanku zainteresovala je poslanike Evropskog parlamenta. Predsednik komiteta za peticije je izrazio svoju ogorčenost jer službenici EU nisu adekvatno reagovali u slučaju Antonove. Poslanica Evropskog parlamenta Jelena Ždanok smatra da se u ovoj priči pojavio momenat jezičke diskriminacije. Ali još neprijatnije je ovde to što je odrđenu ulogu odigrao čak i novac:

- U prvom redu se posmatraju materijalni interesi, jer finansiranje dečijih ustanova zavisi od toga koliko dece tamo ima. I zato postoji zainteresovanost da se deca oduzimaju porodicama. U slučaju Antonove uspeli smo da dokažemo evropski aspekt: članovi porodica- državljani su raznih zemalja, a jedan od razloga za ovo što se dogodilo je bilo korišćenje majke i dece koja govore ruski. To je zabeleženo- crno na belo.

Pravnici skreću pažnju da je formalno, Letonija ista država kao i Holandija i da je kršenje prava svojih državljana nedopustivo u bilo kakvom obliku.Izučavanjem sličnih slučajeva stručnjaci su zaključili da je situacija sa mešovitim brakovima daleko od idealne. Po pravilu, predstavnici vlasti uvek staju na stranu svojih sunarodnika.

Aktivista i borac za ljudska prava Mihail Jofe smatra da se u takozvanoj demokratskoj Evropi redovno krše ljudska prava:

- To je diskriminacija povezana sa narušavanjem porodičnog života. Ona i njena deca- govore ruski i oni imaju prava da govore na ruskom jeziku. Vlasti ne mogu da oduzimaju decu od majke i da im uskraćuju pravo da govore na ruskom. U Letoniji, ruski jezik nema nikakav status, jer ga oni smatraju jezikom SSSR, okupatora.

Valjalo bi dodati da je po broju oduzete ruske dece, lider postala Finska. Ipak, u poslednje vreme, Finci su počeli pažljivije da se odnose prema porodičnim problemima koji imaju nacionalnu konotaciju. Ne bi bilo loše kadabi ta tendencija postala sveevropska.