SAD - Rusija: kompromis povodom problema taktičkog nuklearnog oružja

Ukupna količina američkih taktičkih nuklearnih punjenja, po postojećim ocenama, iznosi oko 760 jedinica. Deo njih, oko 150-200 jedinica, čuva se u 6 američkih vazduhoplovnih baza u Evropi u Turskoj. Ostala se nalaze na teritoriji SAD. Ruski taktički nuklearni potencijal, po različitim ocenama, mnogo je veći. Ipak, Amerikanci se nalaze u boljem položaju.

Pošto je njihovo taktičko naoružanje smešteno u blizini ruskih granica, dok je rusko postavljeno isključivo na ruskoj teritorii. Znači, ni na koji način ne preti nacionalnoj bezbednosti SAD. Očigledni disbalans odavno brine Moskvu.

Ovih dana vršilac dužnosti zamenika državnog sekretara SAD za kontrolu naoružanja i međunarodnu bezbednost Rouz Hetemiler je izjavila da smanjenje taktičkog nuklearnog oružja prema uzajamnom dogovoru sa Rusijom predstavlja davnašnji cilj Obamine administracije,koji je potvrdio američki senat prilikom ratifikacije Sporazuma o START-3 iz 2010. godine. Po rečima zamenika državnog sekretara, to je poseban prioritet u oblasti kontrole naoružanja i Vašington je zainteresovan za početak pregovora sa Moskvom na ovu temu.

Govori glavni urednik lista Rusija u globalnoj politici Fjodor Lukjanov.

- Za NATO, za SAD, pitanje taktičkog nuklearnog oružja u Evropi, strogo govoreći, nije principijalno. zašto im je ono tamo potrebno osim fiksacije prisustva i podsećanja, ne zna se: neće bit nuklearnog rata u Evropi! Njega i ranij enije moglo da bude. A sada je to tačno. Kada su se pripremali za to da će sovjetska armija da probija Fuldski koridor, tada su postojale bombe slobodnog pada sa nuklearnim punjenjem. U Rusiji je situacija sasvim drugačija. Za rat u Evropi se mi nesumnjivo uopšte ne pripremamo. To nisu ozbiljni razgovori. Ozbiljni dogovori su o Aziji. I ruski taktički potencijal, njegova politička namena (ako ona postoji, a postoji!) jeste sasvim neverbalno, uvijeno podsećanje Kini. Ipak niko ne čeka i ne priprema se za nuklearni rat sa Kinom. Ali ovde je pitanje balansa, pitanje odvraćanja.

U svakom slučaju, posle završetka hladnog rata američko taktičko oružje u Evropi ima pre politički značaj. Ono je svojevrsna demonstracija prvrženosti SAD obavezama nuklearnih garancija saveznicima iz NATO-a. Dok ruski taktički potencijal danas igr aulogu sredstva za odvraćanje potencijalnog protivnika, koji ima osetnu nadmoć u brojnosti i tehničkoj opremljenosti snaga opte namene. Ako ga Rusija i smanjuje, onda u sklopu drugih mera, koje povećavaju uzajamno poverenje.

Među takvim merama treba, na primer, uključiti likvidaciju visokopreciznog nenuklearnog oružja velikog dometa (tačniej interkontinentalne rakete sa konvencionalnim glavama). U svakom slučaju, one treba da budu usmerene na bitno smanjenje strateške vojne opasnosti od strane Zapada.

Sergej Duz,