Zašto su trudnice i hranitelji porodica nezaštićeni?

U okolnostima kada u Srbiji, ali i na najvećem delu balkanskog prostora, vlada bela kuga i katastrofalni demografski bilans, trudnice i hranitelji porodica su nezaštićeni, pa čak i diskriminisani, upravo zbog njihove želje da rađaju decu. Državne mere su obično nedovoljne, polovične ili su samo mrtvo slovo na papiru, pa je zato životna činjenica da trudnice strahuju za svoj posao jer poslodavcima predstavljaju samo suvišan teret.

Trudnice u Srbiji se žale na to da veoma lako dobijaju otkaze, a čak i ako ostanu u radnom odnosu, ni tada obično ne mogu kod svojih poslodavaca da ostvare pravo na primanje odgovarajuće naknade, što su zvanično potvrdili i u državnom Inspektoratu rada.

Inače, roditeljska udruženja su još ranije isticala kao poseban problem i nejednaku visinu plata za trudnice tokom trudničkog bolovanja, s obzirom da je stopostotna zarada bila omogućena samo u dva najveća grada u Srbiji, pa su stoga postavljali pitanje šta je sa svim ostalim trudnicama u zemlji koje su na taj način dovedene u neravnopravan položaj. I u Crnoj Gori se žale na namerno nezapošljavanje i otpuštanje trudnica, jer i tamošnji poslodavci popreko gledaju na nameru zaposlenih žena da postanu majke. Štaviše, smatra se da je takav odnos prema trudnicama postao već pravilo, a one se uglavnom ni ne pokušavaju žaliti na beskrupulozne poslodavce, iz straha da će upravo na taj način dodatno ugroziti svoje radno mesto. Međutim, pored svega navedenog, posebno zabrinjava i nedavni zahtev koji je srbskim vlastima stigao iz Evropske unije, a i visoki zvaničnici u Ministarstvu rada i socijalne politike su potvrdili da postoje takvi pritisci briselske administracije, koja traži da porodilje mogu po svojoj želji da se vrate na posao već posle tri meseca nakon porođaja, umesto dosadašnjih zakonskih jedanaest meseci. Poznavajući realnost i životnu stvarnost, to bi u najvećem broju slučajeva značilo da bi poslodavci ucenama zahtevali da se porodilje u Srbiji obavezno vrate na posao već posle samo 90 dana nakon porođaja.

Popuštanje ovakvom vidu pritisaka, ili „određenim intencijama iz Evropske unije“, kako su ih u pomenutom ministarstvu eufemistički nazvali, značilo bi dalje pogoršanje demografske situacije u Srbiji, jer bi se tada žene još ređe i teže odlučivale na rađanje dece.

Pa ipak, da je moguć i drugačiji pristup demografskom problemu i stvaranju uslova za veće rađanje, pokazuje primer iz Rusije gde je nedavno ruski predsednik Vladimir Putin potpisao ukaz kojim se zabranjuje otpuštanje ne samo majki, nego i očeva koji prehranjuju porodice sa više dece.

Prilikom donošenja ukaza, on je napomenuo da zakon garantuje svakoj ženi radno mesto tri godine dok se brine za malo dete. Međutim, za očeve koji su jedini hranitelji porodica sa više dece, do sada nije bilo takvih čvrstih garantija da neće biti otpušteni, i zato je doneo takav zakon koji ubuduće i njima obezbeđuje sigurnost radnog mesta. Donošenje takvog zakona, Putin je opravdao rečima da država Rusija mora stvoriti maksimalno povoljne uslove za porodice sa decom.

U svakom slučaju, ostaje nepobitna činjenica da su prava trudnica i porodilja u Srbiji veoma ugrožena, što nimalo ne doprinosu povećanju nataliteta koji se sada nalazi na beznadežno niskom nivou. Štaviše, njihova prava se masovno krše i ne poštuju, i kako su rekli u državnom Inspektoratu rada, preporuke poslodavcima u Srbiji da ne otpuštaju trudnice, nisu imale skoro nikakav rezultat. I očigledno, preporuke ni dalje neće poboljšati situaciju u kojoj se nalaze trudnice i porodilje u Srbiji.

Ratko Paić,