Nije li krajnje vreme da se Srbija okrene Rusiji i svojim strateškim interesima?

 Srbija se duže od decenije penje uz tuđe uže. Uz uže koje - najblaže rečeno - nije prijateljsko.

Traži sreću kod  onih koji joj - za svu dosadašnju istoriju - nikad nisu doneli ništa dobro. U svakom slučaju, ništa što nije bilo više u njihovom nego u srbskom interesu.

Nije li krajnje vreme da se Srbija okrene Rusiji i svojim strateškim interesima?

Nije li to trebalo odavno učiniti?

Nije li to jedini način da Srbija sačuva državne granice, da povrati suverenitet i pravo i mogućnost da brani svoje interese?

Rajko PETROV NOGO, pesnik, akademik SANU Okrenuti se Rusiji, naravno, samo njoj je dovoljno što postojimo!

- Geostrateški bi Rusija mogla mnogo da nam ponudi, a da je ne košta mnogo

Mi sve radimo da bismo mogli da kažemo: sve smo učinili, a vi nas nećete, što praktično znači da ka Rusiji treba da nas okrenu upravo ovi koji o svemu odlučuju.

Pošto nema dobrih vesti o Kosovu - a kad ih je pa bilo?! - ostaje nam da govorimo „Doviđenja, dogodine u Prizrenu“.

Da li treba da se okrenemo ka Rusiji? Naravno! Odavno je bilo vreme za to! Njoj je dovoljno što postojimo.

Geostrateški bi mogla mnogo da nam ponudi, a da je ne košta mnogo.

Konkretno, od Južnog toka do industrijalizacije i elektrifikacije zemlje, kako se to govorilo u ono doba.

Vladislav JOVANOVIĆ, ministar inostranih poslova SRJ Greška je što smo se 12 godina zamajavali sa Briselom

- Ovo sa Albancima, Eštonovom i Briselom je gubljenje vremena, jer su to drugorazredni i trećerazredni igrači, a sve konce na Balkanu drži Vašington. Još nije kasno: otvorenih karata treba da pitamo - šta Amerika hoće sa Sribijom, da li da nastavi politiku odmazde ili da resetuju odnose i uvažavaju nas kao malu, ali partnersku zemlju. Verovatno bi odbili - ali mi bismo onda imali moralno i političko opravdanje da se okrenemo drugoj politici

- Alternativna politika obuhvata Rusiju, Kinu, Indiju, određene afričke zemlje itd, a s Rusijom kao glavnim osloncem u toj alternativi. Onda bismo mogli da sa njom razvijemo lepezu odnosa, uključujući i da razmotrimo projekat koji je Putin izneo o Evro-azijskom bloku, gde je ostavljeno značajno mesto i za Srbiju

Naš glavni problem je Amerika - to sam oduvek govorio - i naša je greška što smo se 12 godina zamajavali s Briselom, umesto da direktno razgovaramo sa Vašingtonom i direktno mu predočimo sve što bi za njega bilo interesantno. A to je da mu predočimo da bi Amerika sa Srbijom čije vitalne i nacionalne interese uvažava mogla da na Balkanu postigne mnogo više nego sa Srbijom protiv čijih interesa diretno ide i koju ne uvažava.

Amerika bi to po inerciji odbila i mi bismo mogli da pristupimo alternativnoj politici.

Ovo sa Albancima, Eštonovom i Briselom je gubljenje vremena, jer su to drugorazredni i trećerazredni igrači, a sve konce na Balkanu drži Vašington. Još nije kasno: otvorenih karata treba da pitamo - šta Amerika hoće sa Sribijom, da li da nastavi politiku odmazde ili da resetuju odnose i uvažavaju nas kao malu, ali partnersku zemlju. Verovatno bi odbili - ali mi bismo onda imali moralno i političko opravdanje da se okrenemo drugoj politici.

Alternativna politika obuhvata Rusiju, Kinu, Indiju, određene afričke zemlje itd, a s Rusijom kao glavnim osloncem u toj alternativi.

Onda bismo mogli da sa njom razvijemo lepezu odnosa, uključujući i da razmotrimo projekat koji je Putin izneo o Evro-azijskom bloku, gde je ostavljeno značajno mesto i za Srbiju. Onda bismo, ne prekidajući ekonomske i druge prihvatljive veze i oblike saradnje sa SAD i EU, mogli da se otresemo pritisaka i da izgradimo lik o nama kao zemlji koja sebe poštuje.

Tako bismo i druge navikli da se prema nama odnose sa uvažavanjem koje i mi imamo prema njima.

Takvu alternativnu politiku sam ja predlagao poslednjih 10 godina.

Miloš JOVANOVIĆ, narodni poslanik, potpredsednik DSS Samo okretanjem na Istok možemo sačuvati državu

- Prvenstveno treba pojačati ekonomsku saradnju sa Rusijom, da naši proizvodi više uđu na rusko tržište, da se pospeši saradnja u namenskoj industriji i vojna saradnja. To je čak možda jedan od prioriteta

Ko god misli da sarađuje sa zapadnim svetom, odnosno sa SAD i EU po pitanju nacionalnih interesa Srbije - KiM, Republike Srpske, a sutra možda o Vojvodine - taj greši, jer svaka saradnja sa njima po tim pitanjima za Srbiju će biti pogubna.

Sa zapadim svetom je svaka ekonomska saradnja dobrodošla, ali u geopolitičkom smislu, ako želimo da preživimo i sačuvamo državu kao takvu,  nemamo druge nego da se okrenemo na Istok.

I mi sami moramo da se uozbiljimo, jer ni sa Istoka ništa ne dolazi tek tako: moramo da postanemo vredniji i radniji.

Šta da tražimo? Prvenstveno treba da se pojača ekonomska saradnja, da naši proizvodi više uđu na rusko tržište, da se pospeši saradnja u namenskoj industriji i vojna saradnja- to je čak možda jedan od prioriteta.

Šta da damo - kvalitetne proizvode i garanciju da nećemo ući u NATO. To je za početak sasvim dovoljno - reći da nećemo ući u krug atlantskih integracija koje u krajnjem ishodištu imaju cilj koji je Rusiji neprihvatljiv.

Marko JAKŠIĆ, narodni poslanik, potpredsednik Zajednice srbskih opština KiM Sa Rusijom ćemo se uzdići i uspraviti

- Krajnje je vreme da se Srbija okrene pravom prijatelju. A to je Rusija, plus zemlje kao što je Kina. Bez toga ćemo kao zemlja propasti u svakom smislu: ekonomskom, političkom, vojnom...

Amerika nas ucenjuje! Ona je kolovođa svega što nam se loše dešava!

Prvo nas je bombardovala sa saveznicima, a onda kao finale nam otima 16 odsto teritorije. To znači da je - posle svih ovih godina, poniženja, maltretiranja i mrcvarenja, unazađivanja države Srbije - krajnje vreme da se Srbija okrene pravom prijatelju. A to je Rusija, plus zemlje kao što je Kina. Bez toga ćemo kao zemlja propasti u svakom smislu: ekonomskom, političkom, vojnom...

Treba negovati ekonomske odnose na zavidnom nivou i tražiti da se i Srbija i Rusija drže međunarodnog prava - jer je ono potvrda da je KiM neotuđivi deo Srbije.

Treba nastaviti tamo gde smo stali posle potpisivanja ugovora o specijalnim ekonomskim vezama.

To će biti  sasvim dovoljno da se naša zemlja podigne, uspravi i živi kao svaka normalna država.

Šta ponuditi? Ruku prijateljstva. Za početak, nema potrebe da ulazimo u neke vojne blokove, ali treba ozbiljno razmišljati da Srbija pristupi Evroazijskoj uniji. To je ogromno tržište na kojem za nas ima mesta. Ako jedan Island, Novi Zeland ili Vijetnam traže da budu deo te Unije, zašto ne bi bila i Srbija?! 

Vladimir KRŠLJANIN, predsednik Pokreta za Srbiju Veliki su dometi pravoslavnog sveta koji predvodi Rusija

- Ekonomske, političke i vojne moći našeg stvarnog saveznika, Rusije, su takve da Srbiji ni od angloamerikanaca ne preti nikakva realna opasnost, a kamo li od njihovih prištinskih kriminalaca. Briselska predstava je bljutavi bućkuriš laži, diletantizma i izdaje

- Ne postoji ni najmanja mogućnost da se u režiji angloamerikanaca postigne bilo šta dobro za Srbiju. Svaki „sporazum“ eventualno postignut u Briselu značio bi smrt Srbije

Što se tiče (anglo)amerikanaca - oni su glavni i odgovorni za sve srpske nedaće i nesreće u poslednje dve decenije (a i mnogo duže).

Kad je u pitanju Kosovo i Metohija - mi se tu ne suočavamo sa nekim „nerešivim viševekovnim sporom“ Srba i Albanaca (a setite se Skenderbega, dobrotvora Hilandara i svete majke Angeline, za koje istoričari nikako da se slože jesu li bili Srbi ili Albanci). Taj „spor“ eto, bespotrebno opterećuje Srbiju, pa ga se treba rešiti da bi joj budućnost bila olakšana.

Ne, ovde se radi o jednom horor-trileru režiranom u Pentagonu, Lengliju i Londonu, u kome mi imamo posla isključivo sa angloamerikacima i njihovim područnim kasapima i narkotrgovcima, našminkanim da glume „vlasti iz Prištine“, sa kojima će najnoviji beogradski glumci da se „istorijski pomire“ i potpišu saglasnost za operaciju vađenja srca Srbiji, pošto se već navikla da se srca i ostali organi „demokratski“, „europski“ i „haški pravedno i zasluženo“ vade njenim građanima.

Sve to začinjeno sa aflatoksinima i masovnim izumiranjem od raka, neplodnošću i drugim boleštinama izazvanim prijateljskom NATO agresijom, čije se posledice ne smeju istraživati - a umiru i Srbi i Albanci. Toliko o angloameričkoj „demokratiji“, briselskim „pregovorima“ i „vlastima iz Prištine“, koje ne predstavljaju nikoga.

Sve je to SKROZ pogrešno i ne može imati NIKAKVE pozitivne posledice po Srbiju. Naprotiv, svaki dan ostanka u toj „priči“ Srbiji nanosi velike štete i tu užasnu avanturu treba što pre prekinuti. Ne postoji ni najmanja mogućnost da se u režiji angloamerikanaca postigne bilo šta dobro za Srbiju. Svaki „sporazum“ eventualno postignut u Briselu značio bi smrt Srbije.

E, sad, vrhunac apsurda je što se taj briselski „dans makabr“ dešava ne kao „prihvatanje realnosti“ od strane čelnika Srbije, već kao njihovo vapijuće bežanje od realnosti.

A realnost je sledeća: ekonomske, političke i vojne moći našeg stvarnog saveznika, Rusije, su takve da Srbiji ni od angloamerikanaca ne preti nikakva realna opasnost, a kamo li od njihovih prištinskih kriminalaca. Briselska predstava je bljutavi bućkuriš laži, diletantizma i izdaje. Ima li uopšte u sada vladajućim strukturama Srba, pokazaće možda već sledeći dan, ali je sigurno da bi baš bilo i realno i pravedno da Srbi budu na čelu Srbije.

A kad se to desi, naravno, biće opet u Srbiji i industrije i vojske i poljoprivrede i zdravlja i pravde i časti i ponosa. A imaćemo i na koga da se ugledamo, pa i u šta da se integrišemo.

Duhovni, stvaralački, civilizacijski, moralni dometi pravoslavnog sveta koji predvodi Rusija, danas su u svemu daleko iznad anglosaksonske boleštine...

Diana Milošević,