Rat između SyberBunker i Spamhaus «zahvatio» internet

Hakeri tresu temelje globalne mreže. Ozbiljne probleme na internetu, u poslednjih nekoliko dana, osetili su njegovi korisnici širom sveta. Razlogom za masovne napade je postao sukob između ženevske kompanije Spamhaus i holandske mreže SyberBunker. U odbranu poslednjeg istupio je virtuelni Anonimus.

Neprofitna organizacija Spamhaus ima svoja sedišta u Londonu i Ženevi. Ona pomaže poštanskim službama u čišćenju od virusa, kao i drugih neželjenih sadržaja. Spamhaus pravi baze podataka o serverima, koje koriste hakeri. Informaciju zatim šalju poštanskim servisima, koju ovi serveri i blokiraju.

Sukob je započeo kada je Spamhaus na svoju listu stavila niz servera koji pripadaju holandskoj kompaniji Cyberbunker. Mreža iz Holandije za naknadu stavlja podatke na svojim serverima. Kako saopštava rukovodstvo kompanije, oni su spremni čuvaju sve, osim dečje pornografije i informacija u vezi sa terorizmom. Nakon što su se njegovi serveri našli na "crnoj listi», Cyberbunker je saopštio da grupa Spamhaus zloupotrebljava svoju poziciju i da joj se ne treba dozvoliti da odlučuje šta treba da se objavi na internetu, a šta ne. Ženevska kompanija, pak, optužuje Holanđane za saradnju sa "kriminalnim bandama iz Istočne Evrope", kao i za masovne sajber-napade. Kao rezultat sukoba, prosečna brzina interneta je u velikom delu sveta značajno opala. Pod naletom virusa, udavile su se velike pretraživačke mreže, kao i tačke razmena internet-prodajom.

Princip, kojim se koriste hakeri u svojim napadima, jednak je: servere zahvata talas zahteva, koje oni nisu u stanju da obrade. Na kraju - "prekid rada" i dolazi do „pada“ mreže. Ovo se događa ne zato što se radi o genijalnim i tehnički opremljenim hakerima, već usled nedostataka softvera. U napadu, ne znajući, uključeni su milioni ljudi, rekao je član Udruženja rukovodilaca službi za informatičku bezbednost Aleksandar Tokarenko.

- Tu se ne radi o velikim sposobnostima hakera, već o ranjivosti sistema Windows, sa slabom antivirusnom zaštitom. Kreiraju se ogromni bot-seti i milioni računara sa spoljašnjim upravljanjem vrše napade na bilo koji server. Shodno tome, pod napadom se mogu naći - i državne agencije, vojne službe i banke.

U svakom slučaju, trenutni virtuelni sukob je još jednom pokazao da su hakeri - posebno njihova "udruženja" - realna pretnja. Dobro je da sada među njima nema tako mnogo virtuoza, podvlači ekspert za konkurentsku špijunažu Eugen Jušik.

- Ako se ne nalaziš na konkurentskim sajtovima, već, na primer, na tzv. sistemu domaćih domena DNS-servera, tada je, u principu, moguće fragmentovati internet na deliće. On na neko vreme prestaje da bude u potpunosti funkcionalna jedinica. Kako se zaštititi? U potpunosti, zapravo, nikako. Ljudi, koji su u stanju da ovo urade, u stvari, nema tako mnogo. I velika većina onih koji su u stanju da to tehnički urade, ustvari, rade to za novac, a ne iz ljubavi prema umetnosti.

Pod pretnjom takvim napadima se nalaze, pre svega, firme i mreže koje rade uglavnom preko interneta. Što se tiče ozbiljnijih organizacija, odgovornih za sistem snabdevanja životnim namirnicama ili odbrane, njihovi informacioni sistemi, uglavnom, nemaju pristup globalnoj mreži. Međutim, sa hakerskim upadima IT - zajednica se uči kako da se bori. Sve je to, kao i obično, u istorijskoj konfrontaciji mača i štita ili projektila i oklopa. Poboljšava se oružje za napad, a zatim i odbrana protiv njega.

Spamhaus zaustavlja sajber napade. Kompanija ima mrežu od 80 servera, raspoređenih u različitim zemljama. Pored toga, podršku mu pruža mnogo velikih internet-korporacija - na primer, Google - koji mu pruža svoje serverske kapacitete.

Andrej Smirnov,