Moguči i Veliki sada zajedno

Novi umetnički rukovodilac peterburštkog Velikog dramskog pozorišta Tovstonogova postao je poznati ruski reditelj Andrej Mogući. Predstavili su ga trupi 29. marta.

Andrej Moguči je uspešan, traženi reditelj. Ima 51 godinu i dosta pobeda iza sebe: dovoljno je reći da je Moguči petostruki dobitnik nacionalne pozorišne nagrade Zlatna maska. Još krajem 80-ih osnovao je u Sankt-Peterburgu nezavisni Fromalni teatar – počinjao je uličnim performansima koji su potresali maštu građana. zatim kada su ga pozvali u čuveni peterburški Aleksandrinski teatar, nije izneverio sebe – uspeo je da „pelcuje andergraudnom“ okoštalu klasiku, uspeo je da nadahne nove snage trupi. On ume da gradi ne lomeći, i to svojstvo će mu vrlo koristiti u Velikom dramskom pozorištu. Ali neće mu biti lako, rekla je u intervjuu za Glas Rusije poštovani kritičar, rukovodilac Peterburških pozorišnih novina Marina Dmitrevska. Ona je podsetila na situaciju 50-ih godina kada je u pozorište došao Georgij Tovstonogov, učinivši ovaj kolektiv mal te ne najboljim u Rusiji.

- On prima potpuno razoreno pozorište – nema repertoara, izgubljena je reputacija. Moguči će morati da uradi ono što je nekada morao da radi Tovstonogov – kada je tovstonogov došao u Veliko dramsko pozorište, tamo, kao što se zna, bila su otvorena samo jedna vrata, ostala pozorištu nisu bila potrebna, toliko malo je bilo publike. I otprilike u istom položaju je pozorište danas, i Moguči mora nakako ga da dovede u 21. vek.

Da, Veliko dramsko pozorište preživljava teška vremena, osim stvaralačkih lutanja situaciju pogoršava dugotrajni remont glavne zgrade, mada pozorište radi, predstave prethodnog repertoara se daju. I što je najvažnije, ostao je kolektiv, u njemu su takvi doajeni kao što je Alisa Frejndlih, Oleg Basilašvili. Koliko brzo i pažljivo će se desiti zbližavanje zavisi od obe strane. Andrej Moguči o svom odnosu prema glumcima govori direktno.

- Ipak za mene je ljudski kontakt prioritetniji nad profesionalnim. U svakom pozorištu, svakoj predstavi. Ako se ljudski podudarimo u shvatanju pojedinog problema književnog ili estetskog karaktera, sa takvim glumcem radim sa zadovoljstvom.

Kako tačno radi reditelj? Andrej Moguči je neusmnjivo reditelj formalnog pravca. On uvek pravi neku partituru za predtavu, zajedno sa svojim istomišljenicima piše je bukvalno po notama – muzika, slika i reč razvijaju se paralelno. Glumci kod Mogučeg postaju deo velikog rediteljskog platna. To nije ono što se obično podrazumeva pod psihološkim pozorištem koji je ispovedalo Veliko dramsko pozorište. Ali moraće da se naviknu, traže tačke dodira, smatra Marija Dmitrevska.

- Ovo imenovanje je vrlo neočekivano, čak paradoksalno, zato što su priroda umetnosti Andreja Mogučeg i ono što smo navikli da podrazumevamo pod Velikim dramskim teatrom nešto sasvim drugo. Ali meni se čini da je to vrlo zanimljiva zdrava ideja – imenovati upravo Mogučeg u Veliko dramsko pozorište koje je već prestalo da bude popularno za publiku. Sada treba da počne neki novi život, i mi ćemo početi neko vrlo zanimljivo novo pozorišno putovanje.

Novi umetnički rukovodilac je dobio kart-blanš od rukovodstva kulturnog resora Sankt-Peterburga, pri tome obećao je da će se brižljivo odnositi prema jedinstvenom kolektivu pozorišta.

Rita Bolotska,