Struja iz kosmosa

Rusija može zauzeti prvu poziciju na svetskom tržištu kosmičke struje. Ona će se pojaviti kad na orbiti počne da radi mnoštvo solarnih elektrocentrala. Svaka će predstavljati solarnu bateriju gigantske površine, koja prenosi energiju na Zemlju u vidu laserskog ili mikrotalasa.

Ruski stručnjaci su smislili kako se može maksimalno pojeftiniti izgradnja takvih centrala i njihovo lansiranje u kosmos. Umesto krutih platformi težine od po nekoliko desetina hiljada tona predložena je konstrukcija bez kostura od vrlo tanke folije s elastičnim solarnim pločama. Njena debljina je svega 12 mikrona. Čitavo ovo gigantsko platno se pre starta smešta u relativno malu kapsulu, a u kosmosu se razvija u ravan i zadržava oblik zahvaljujući laganom okretanju. U Rusiji su stvorene jedinstvene tehnologije za razvijanje konstrukcija od folije, kao i za još jednu neophodnu komponentu za solarnu kosmičku elektrocentralu – moderne lasere od vlakana. Na izradi ovakve centrale trenutno radi glavna naučna ustanova Roskosmosa – Centralni NII za mašinogradnju (CNIImaš).

«Glas Rusije» je razgovarao s njenim glavnim naučnim saradnikom Vitalijem Meljnikovom.

Vitalije Mihajloviču, objasnite da li projekat u CNIImašu postoji samo kao ideja ili je to već postavljeni zadatak?

- U vidu ideje. Naš Institut je naučno-istraživački. On treba da daje ili ono što uopšte ne postoji na svetu ili nešto najsavršenije. Sve novine se skupljaju, o njima se razmišlja, daju se predlozi, o njima se referiše rukovodstvu. Dalje program čeka da dođe njegovo vreme.

Precizirajte tehnički momenat: da li je smišljeno kolike će biti dimenzije prvobitne varijante centrale?

- Stanica treba da bude kapaciteta od jednog gigavata. Ali, treba da joj prethodi demonstracioni prototip od 100 kilovati na kojem ćemo se učiti i proći sve tehničke faze proizvoda, a zatim ćemo napraviti prilično velike konstrukcije. Demovarijanta će predstavljati satelit sa solarnom baterijom i laserskim uređajem koji će prenositi energiju na vezani aerostati. Od njega će energija preko kabela već krenuti prema Zemlji.

Na koju orbitu će biti lansirana centrala?

- Najbolja orbita je, naravno, geostacionarna. Centrala će visiti iznad konkretne tačke i prenosiće energiju tamo gde je to potrebno.

Ako stanica bude predstavljala tanku foliju kako će na nju moći da se pričvrsti veliki broj svetlosnih provodnika, kako će se oni držati?

- Svetlosni provodnici koje imamo jesu rusko dostignuće. Kad se govori o super provodljivosti misli se da bakarni provodnik hiljadu puta bolje sprovodi energiju. Ali zašto on mora biti metalni? Preko našeg vlakna prečnika od 200 mikrona, odnosno debljine britve, prenosi se 50 kilovata energije. Zar to nije super provodljivost! Tri puta više nego preko bakra. I takav provodnik kao dlaka ide kroz celu centralu. Nije teško pričvrstiti ga za foliju.

Šta mislite, kad se može organizovati lansiranje u kosmos pilotnog demonstracionog projekta centrale površine od nekoliko hiljada kvadratnih metara?

- Pilotska varijanta se može napraviti do 2015-17. godine.

Boris Pavliščev,