Vreme nastavlja da čudi

Vreme u svetu nastavlja da čudi. Cetnralni deo Rusije posle dugotrajne zime praktično je odmah stupio u vrelo leto. U Zapadnom Sibiru, naprotiv, posle vrućine od plus 30, neočekivano je pao sneg. Vremenske kataklizme se fiksiraju na teritoriji Zapadne Evrope i SAD. Anomalije postaju uobičajena pojava, ističu eksperti.

U prestoničkom regionu očekuje se novi tepmeraturni rekord. U Moskvi već treći dan termometar se drži na 30. podeoku Neobična pojava ako se uzme u obzir da su još krajem aprila ulice prestonice bile pod snegom. A stnaovnici Moskve su se žalili na Internetu na nedostatak toplote i sunca. jednom reči, nadas Moskva ostaje najtoplija prestonica Evrope, pretekavši Rim i Atinu.

Suprotna situacija se beleži u Sibiru. Na Altajsku pokrajinu, gde je juče bilo 30 stepeni i procvetale su lale, neočekivano se obrušio sneg. U nekim regionima je palo do 10 centimetara padavina. Deca ponovo prave sneška-belića i grade tvrđave od snega.

Neobično hladno vreme utvrdilo se i u Zapadnoj Evropi. U Londonu i Parizu živa u termometru se ne podiže iznad 16 stepeni. Osećanje aprilske svežine stvaraju i kiše i jak vetar iz Severoističnog Atlantika. A na teritoriji SAD je prava suša.

Meteorolizi objašnjavaju ove neobične vremenske pojave formiranjem malopokretnih atmosferskih talasa. Klimatolozi vide u sličnim anomalijama posledice globalne promene klime na Zemlji. Prirodne kataklizme će se dešavati sve češće, upozorava član radne grupe pri predsedniku Rusije po pitanjima vezanim za promene klime, Mihail Julkin.

- Upravo disbalans klimatske situacije dovodi do toga do na jednim mestima neočekivano pada sneg tamo gde ga ne čekaju. Na drugim mestima nastupa suša gde je praktično nikada nije bilo. Ali glavno se sastoji u tome da čovek sam radi ono sa čim zatim ima posla.

Klimatolozi ističu da disbalans klime nanosi kolosalnu štetu svetskoj ekonomiji. Gubici se procenjuju na milijarde dolara. Zato eksperti pozivaju vlade zemalja već sada za započnu da adaptiraju ekonomiju prema novim prirodnim uslovima.

Rusija nema čega da se boji, ističe stručnjak analitičke agencije Investkafe Ana Bodarova:

- Svake godine u Rusiji se dešavaju neke vremenske anomalije. Upečatljivi primer je minula zima. U Centralnom regionu bio je prilično jak mraz, velika količina snega. Sada je hladnoću smenilo leto. U tome nema ništa preteće po ekonomiju rusije. Sada raste opterećenje na sisteme infrastrukture, za to treba da budu spremni resori. Ali nikavih kritičnih promena za finansiranje pojedine grane ne vidim. Šta više, za bilo koju ekonomiju vremenske anomalije su svojevrsna provera izdržljivosti. Preživeli smo zimu, preživećemo i leto.

Vremenskih anomalija u poslednje vreme je zaista mnogo. One se dešavaju i na proleće, i na leto, i na jesen, i zimi. Tako je možda već došlo vreme da ih smatramo normom?

Svetlana Kalmikova,