Poslanica predsednika u vezi sa budžetom

Predsednik Rusije Vladimir Putin je predstavio budžetski plan za period 2014.-16.godine. Osnovni prioriteti fiskalne politike će ostati isti, kao i ranije bezuslovno ispunjavanje socijalnih obaveza. No, sam prustup i mehanizmi na putu postizanja ovih ciljeva će se promeniti.

Na samom početku svojeg izlaganja, šef države je potvrdio da će kurs uvećanog davanja iz budžeta za obrazovanje, nauku, infrastrukturu, socijalnu sferu i stimulisanje preduzetništva ostati na snazi. Ali, povećavati izdvajanja, neće se moći tako lako- svetska konjunktura diktira neophodnost obeveznog povezivanja povećavanja troškova sa ekonomskim rastom i budžetskim prilivima. Jedan od instrumenata je dugoročno planiranje.

- Smatram neophodnim da se u naredna tri meseca završi razrada budžetske strategije za period do 2030.godine. I ako, je neophodno, uneti izmene u dugoročnu prognozu socijalno- ekonomksog razvoja. U izradi ove strategije moraju se uzeti u obzir mogući rizici i označiti kako ćemo delovati po bilo kom scenariju, uključujući i loše prognoze.

Takođe, predsednik je pozvao da se odrede prioriteti. Vladimir Putin je poručio da se još jednom sprovede analiza državnih programa i doraditi ih na takav način, kako bi ciljevi bili kompatibilni sa postojećim resursima. Naprimer, predsednik nije isključio mogućnost da će realizacija državnog programa naoružavnja, čija se vrednost procenjuje na 20 triliona rubalja, možda biti korigovana u smislu rokova. A to što ne trpi nikakvo odlaganje, to je reforma penzionog sistema. Sva neophodna rešenja i odluke moraju biti doneti ove godine, podvukao je Putin. Reforma penzionog sistema mora da uzima u obzir, odnosno razmer penzije mora da bude u skladu sa stažom i platom, a da se nakupljeni iznos čuva, podvukao je Putin:

- Dali smo pravo grđanima da samostalno reše gde će ulagati 4% iznosa penzionog osiguranja - u distributivni ili štedni deo penzionog sistema. Bilo bi, naravno nepravedno lišiti takvog prava one, koji će u budućem stupati u ovakav sistem penzionog osiguranja. Smatram da mora postojati takvo pravo. Ali, skrećem pažnju, to će biti moguće tek pošto bude usvojen zakon koji će u potpunosti omogućiti stvaranje sistema garantovane penzione štednje.

Na penzioni sistem se polažu posebne nade. Nakon reforme, penzioni sistem bi trebalo ne samo da rastereti budžet, već i da počne da snabdeva ekonomiju dugoročnim investicijama. Zarad ovih ciljeva, ulozi, tj iznosi upućivaće se na račun sredstava penzione štednje i Fonda nacionalnog blagostanja, ali sa obaveznim poštovanjem uslova otplate i uz oštru kontrolu. Radi se o stotinama milijardi rubalja.

- Moramo koristiti dopunske mehanizne stimulisanja ekonomksog rasta, u tom smislu za račun razvoja infrastrukture, a da se pri tome ostvari multiplikativni efekat za svu ekonomiju. Obezbediti bezuslovni povraćaj i bezbednost sredstava. I, naravno, mora postojati jedan jasan mehanizam za izbor projekata i obezbeđivanje resursa.

Što se tiče poreske politike, ovde je predsednik stavio tačku- osiguravajući iznosi koji idu, u tom smislu i na formiranje penzija, ne bi se smeli povećavati:

- Skrećem pažlju: nama je neophodno da očuvamo baznu tarifu iznosa osiguranja za biznis na današnjem nivou. Ne bi smelo da se pitanje problema penzionog sistema rešava na račun povećavanja fiskalnog opterećenja na račun biznisa, na račun pritiska preduzetničkih aktivnosti i ekonomskog rasta.

U isto vreme predsednik je potvrdio da će luksuzna roba i dalje podlagati višim poreskim stopama, a da će transfer profita iz ofšor zona i dalje biti predmet ograničavanja. Ali za one koji su spremni da novac koji su zaradili u Rusiji ulože u neki posao ovde, predviđeni su mehanizni koji bi pomogali aktivnostima preduzetnika. Predsednik je poručio da će u narednom periodu na ruskom Dalekom istoku biti omogućene poreske olakšice za investicione projekte.

Leonid Gurjanov,