Najnoviji bespilotni kompleksi stižu u kopnene trupe Rusije

Kopnene trupe Ruske Federacije do kraja godine dobiće u naoružanju partiju bespilotnih kompleksa Eleron-3SV kompanije Eniks. Osim kopnene vojske, pet do sedam sličnih kompleksa će dobiti Unutrašnje jedinice MUP-a i druge bezbednosne strukture.

Trenutno nekoliko bespilotnih kompleksa već se uspešno koristi u ruskim bezbednosnim resorima. Najšire je predstavljena takozvana mini-klasa bespilotnih letelica, ističe ekspert u oblasti bespilotnih sistema Denis Fedutinov.

- Ovi si sistemi bliskog dometa – od 5 do 25 kilometara. Najveći uređaji su uporedivi po razmerama sa aviomodelima. Ali pri tome to su prilično ozbiljni sistemi koji osiguravaju prenošenje video snimaka i forografija u režimu realnog vremena, osiguravaju takozvano izviđanje iza brda, u istoj toj bliskoj zoni. Takvi uređaji omogućavaju odredima najnižeg nivoa da dobijaju operativne obaveštajne informacije i da budu nezavisni od sredstava vazduhoplovnog izviđanja višeg nivoa.

U Rusiji postoji nekoliko desetina kompanija koje razrađuju i proizvode sisteme mini-klase. Među najpoznatijim su kazanski Eniks sa sistemima Eleron, iževska Zala sa sisemima Sretkoza i Lastočka. Kao i kompanija STC iz Sankt-Peterburga, koja proizvodi sisteme porodice Orlan. Govori Denis Fedutinov.

- Sistemi Eleron i Orlan prošli su državna ispitivanja linijom Ministarstva odbrane Rusije, koje je izrazilo neke primedbe, posle čega su letelice bile dorađene. Smatram da u skorije vreme treba očekivati narudžbine ovih sistema od strane Ministarstva odbrane.

Potreba za bespilotnim kompleksima naglo raste. Danas je situacija takva da je ruskim oružanim snagama i različitim bezbednosnim resorima potreban široki asortiman bespilotnih letelica, ističe glavni urednik lista Vzljot Andrej Fomin:

- Osim lakih i srednjih letelica, postoji prilično ozbiljna potreba za teškim letelicama, mase od nekoliko do desetak tona, pa čak i više, koje u stranim zemljama prolaze trenutno sasvim ozbiljna ispitivanja. U Rusiji se takve razrade vode. I nije daleko dan kada će se ove letelice podići u vazduh i mogu da budu primljene u naoružanje. Pošto iskustvo oružanih konflikata u kojima su učestvovale strane zemlje, svedoči da se uloga borbenih bespilotnih letelica samo uvećava. I one imaju možda daleku, ali sigurnu budućnost.

Vojsku posebno zanima primena bespilotnih letelica za nanošenje juršnih udara na živu silu i tehniku protivnika. Projekti stvaranja letelica sa udarnim funkcijama realizuju se u takvim zemljama kao što su Izrael, Kina, Indija. U Rusiji se prave uređaji bliski svetskim analozima. Na primer, teški udarni kompleks Dozor-600 kompanije tranzas po svojim taktičko-tehničkim karakteristikama ne zaostaje za američkim dronom Predator.

Oleg Nehaj,

Što se tiče kompleksa Eleron, oni postaju sve poznatiji. Firma Eniks zajedno sa Rosoboroneksportom uspešno ih plasira na svetskom tržištu.