Zajedničke obveznice mogu podeliti Evropu

Evroparlament formira radnu grupu koja će razmotriti varijante formiranja i emitovanja opštih regionalnih bondova u Evropi. Osnovni cilj je da se visina premije za rizik u odnosu na osnovnu vrednost duga nekako ujednači, jer se premija od zemlje do zemlje veoma razlikuje. To će dozvoliti da se oslabi opterećenje na budžet „problematičnih“ zemalja, ali i da se uveća pritisak na jake ekonomije poput Nemačke.

O formiranju radne grupe javnost je obavestio šef Evropske komisije Žoze Manuel Barozu. U narednim godinama, eksperti moraju da prouče pitanja i daju odgovor odnosno preporuke u vezi sa emitovanjem jedinstvenih regionalnih obligacija.

Prema zamisli pristalica ta mera može da olakša breme dugova najsiromašnijih država evrozone, koji su se već nekoliko puta obraćale za pomoć. Na današnji dan protivnika ove ideje ima više, nego pristalica, primećuje ekspert Federalne službe za finansijska tržišta Rusije Jurij Danilov, a zato je i realizacija pod velikim pitanjem:

- Argumenti protivnika su jasni- ako odgovornost ne bude jasno dodeljena i opredeljena, onda će kod država koje su već mnogo zadužene i više nisu u stanju da posluju sa prihvatljivim nivoom prihoda, nestati stimulans vođenja uravnotežene budžetne politiku. Protivnici ove ideje, naravno, to su one države koje zbog krize u evrozone moraju da plaćaju tuđe dugove, pre svega to je Nemačka. Zato je i mogućnost realizacije ove ideje, po mom mišljenju, mala.

Nemcima je odavno već dojadilo da otplaćuju tuđe račune i da ne dobijaju baš ništa zauzvrat. Ali, samo po sebi formiranje radne grupe- po svojoj suštini ekspertski diskusioni klub- po sebi je opravdano. Tehničke diskusije mogu i da se ne odraze na rešenja koja se donose na visokom političkom nivou. Ali ako nakon razmatranja budu donesene preporuke da se izdaju obligacije, po mišljenju Jurija Danilova, mogući su i problemi. Ideja da se emituju jedinstvene obligacije postaće dopunski faktor dezintegracije EU. Posebno za države koje ne ulaze u samo jezgro EU, kao naprimer Velika Britanija- koja se skeptički odnosi prema antikriznim sastancima evroslužbenika.

Ipak, pozitivno razrešenje diskusije o evobondovima, prema mišljenju nekih eksperata, može da postane odskočna tačka za stvaranje fiskalnog saveza, u koji, istina mogu da uđu sve države evrozone. To ne znači da će se zona evra raspasti ili postati manja. Ona će opstati kao teritorija, gde se koristi jedinstvena valuta. Ali dopunski se javlja nakakvo „fiskalno jezgro“,čiji će učesnici biti povezani tešnjim obavezama, od onih koje povezuju države zone evra.

Moguće je da će projekat opštih bondova upravo i biti namenjen u te svrhe. Još u novembru prošle godine Evopska komisija je predstavila svoj izveštaj, u kojem se nije isključivala mogućnost stvaranja u srednjoročnoj perpsktivi opšteg duga evrozone za pojačavanje budžetske displine, fiskalne, finansijske, ekonomske i političke integracije u regionu.

Vlad Grinkevič,