Jedinstvena Rusija slavi 1025. godišnjicu Krštenja Rusije

Arhijereji Ruske Pravoslavne Crkve su pozvali da se Danu Krštenja Rusije na postsovjetskom prostoru dodeli status državnog praznika, te, po mogućnosti, taj dan bude neradni. 28. jula se navršava 1025. godišnjica, otkako je knez Vladimir okrenuo Kijevsku Rusi hrišćanstvu vizantijskog tipa. Svečane akcije se danas održavaju u Rusiji, Belorusiji, Ukrajini.

Centar svečanosti je Kijev, glavni grad Ukrajine. Upravo na obali Dnjepra nekada neznabožac, a zatim marljivi hrišćanin, koji je kasnije kanonizovan, knez Vladimir je 988. godine učinio pravi izbor. On je okrenuo svoju zemlju i svoj narod grčkom hrišćanstvu, predodredivši time buduću istoriju Svete Rusije, - istakao je Patrijarh Moskovski i sve Rusije Kiril.

- Sveti ravnoapostolni knez Vladimir je izvršio ne samo ljudski podvig – inače za takvu naglu promenu u životu naroda trebalo je biti jak čovek, usredsređen na postizanje cilja, strpljiv, on je izvršio nešto više i u samom sebi, u svom unutrašnjem životu, i u životu čitavog naroda. On je prihvatio Božiju pravdu kao dominantu svog života, te je poželeo da bi ta dominanta bila prisutna u narodnom životu. Tako je i postalo: Rusija je uvek težila da realizuje taj božanstveni ideal u životu. To je bila opštenacionalna vrednosna dominanta.

Tokom više od hiiljadugodišnje istorije svog postojanja rusko pravoslavlje je znalo i procvat, i periode zaborava. Posle revolucionarnih događaja 1917. godine hrišćanstvo, kao i druge religije, ispovedalo se u Sovjetskom Savezu u tajnosti. Još jedan napad je pravoslavna vera pretrpela u najnovije vreme, krajem 1990-ih godina, posle raspada SSSR-a. Neke od nastalih na teritoriji postsovjetskog prostora država kako su mogle pokušavale da steknu samostalnost. Između ostalog, i u religiji. Crkvena raskoljnička raspoloženja sve do sada postoje i u Ukrajini. Danas u zemlji ima tri pravoslavne crkve, od kojih je samo jedna kanonska – Ukrajinska pravoslavna crkva Moskovske patrijaršije. U poslednje vreme, doduše, građani zemlje sve više postaju svesni da nezavisno od politike duhovne vrednosti moraju da ostanu jedinstvene i neosporne. 1025. godišnjica Krštenja Rusije je praznik tri naroda, uvereni su ukrajinski vernici.

- To je praznik Rusije, Ukrajine i Belorusije. Mi smo jedna celina. Mi smo ruski narod. To je opšteruski praznik. Većina pravoslavaca je uvek za Rusiju. Nikada se ne kaže Kijevska Ukrajina. Tako nije nikada bilo. Uvek je bila Kijevska Rusija.

O neophodnosti jedinstva i učvršćenja pravoslavne vere ne samo u republici, već i na čitavoj kanonskoj teritoriji RPC je govorio prilikom svečanosti i predsednik Ukrajine Viktor Janukovič.

- Izazovi i protivrečnosti, koje diktira savremeni svet, bez preuveličavanja su supersloženi. Međutim, moramo da savesno čuvano duhovne vrednosti, koje su vekovima bile osnova našeg nacionalnog identiteta. Zahvalni smo ruskoj crkvi na brigama i naporima, koje ona ulaže u učvršćenje jedinstva u čitavom pravoslavnom svetu. U Ukrajini su se formirali harmonični crkveno-državni odnosi, pravoslavna baština zauzima glavno mesto u duhovnom životu zemlje. Spojena s najboljim tradicijama Kijevske Rusije, ona dostojno zastupa Ukrajinu u savremenom hrišćanskom svetu.

Svečanosti u ukrajinskom glavnom gradu se održavaju na visokom crkveno-državnom nivou. U Kijevu se nalazi Krst apostola Andreja Prvozvanog kao simbol pobede pravoslavlja. Patrijaršije bogosluženje kod spomenika knezu Vladimiru je održano u prisustvu predsednika Rusije, Ukrajine, Srbije i Moldavije, patrijarha devet svetskih pravoslavnih Crkava, stotina sveštenika iz različitih zemalja i nekoliko hiljada vernika. Iz različitih gradova Ukrajine i Rusije su došli hodočasnici da čestitaju jedni drugima rođendan ruskog pravoslavlja. Svoe je utiske u intervjuu Glasu Rusije izneo protojerej Valentin Cveljov, koji je stigao iz Sankt-Peterburga.

- Došli smo u Kijev svetom Vladimiru da bi učestvovali u svečanostima. Mi smo imali svečanu litiju u plovidbi. Veslali smo rekama Neva, Volhov, Dnjepar više od dve hiljade kilometara. Naša svečana litija se zove Jedinstvena Rusija, jer su Rusija, Ukrajina i Belorusija jedinstvena Rusija. Došli smo da bi čestitali skim Kojevljanima i svim Slovenima praznik 1025. Godišnjicu Krštenja.

Vrhunac ukrajinskih svečanosti je liturgija u Kijevo-Pećerskoj lavri. U tom istorijskom bogosluženju su učestvovali prvojerej RPC Patrijarh Kiril i prvojerarsi osam svetskih pravoslavnih crkava. To, što je proslava 1025. godišnjice Krštenja Rusije okupila toliko prvojerarha i predstavnika svih pravoslavnih crkava, svedoči ne samo o jedinstvu istočnog hrišćanstva, već i poštovanju, koje u svetu postoji, prema ruskom pravoslavlju. Sveslovenske svečanosti će se nastaviti u Belorusiji. Uveče 28. jula će u Minsk krenuti velika pravoslavna delegacija.

Milena Faustova,