Moskva i Rim razmatraju tuđe probleme

Sirijski konflikt, odnosi sa EU, između ostalog u kontekstu izgradnje evropske PRO, kao i saradnja u vojnoj i energetskoj sferi – ova i mnoga druga pitanja u utorak će razmotriti ministri inostranih poslova i ministri odbrane Rusije i Italije. U Rimu će biti održan sastanak u već tradicionalnom formatu dva plus dva. Pregovori, u prvom redu linijom ministarstava inostranih poslova, nazivaju se značajnim i sa tačke gledišta poslednjih usaglašavanja dnevnog reda samita G-20 i u kontekstu pripreme za ženevsku konferenciju o sirijskom regulisanju.

Strateški dijalog – takav je drugi, zvanični naziv formata dva plus dva. Upravo u okviru sastanaka ministara inostranih poslova i ministara odbrane razmatraju se najaktuelnije teme. U slučaju Italije, jednog od glavnih partnera Rusije u EU, reč je u prvom redu o pojednostavljivanju viznog režima. Šef ruske diplomatije više puta je isticao konstruktivnu ulogu Rima u razvoju partnerstva linijom Rusija-EU, između ostalog u kontekstu pripreme novog bazičnog sporazuma. Drugi, isto tako važan aspekt, jeste ekonomska saradnja dve zemlje. Italija spada u petorku vodećih partnera Rusije, ističe politikolog, glavni urednik lista Rusija u globalnoj politici, Fjodor Lukjanov.

- Italija je tradicionalni ekonomski partner, jedan od oslonaca. Vreme kada je Berluskoni bio premijer, Italija je aktivno podržavala u Evropi ruske političko-ekonomske inicijative, između ostalog to se ticalo energetske saradnje, izgradnje novih gasovoda. U principu Italija i sada to čini.

Efikasnost ovog partnerstva potvrđuju cifre: samo u prvom kvartalu aktuelne godine robna razmena Rusije sa Italijom je premašila 21 milijardu dolara, u poslednjih godinu dana ovaj pokazatelj se uvećao preko 20%. Jedan od glavnih zajedničkih projekata je izgradnja gasovoda Južni tok u kojem je italijanski petrohemijski gigant ENI učestvovao u svim etapama.

Međunarodni dnevni red pregovora obuhvata saradnju u Savetu Rusija-NATO i problem EvroPRO, i partnerstvo u regulisanju regionalnih problema - od Avganistana do situacije na Severu Afrike i u Siriji. Što se tiče poslednjeg pitanja, ovde Moskva i Rim istupaju sa jedinstvenih pozicija po skoro svim ključnim momentima, rekla je za Glas Rusije šef Centra za evropska istraživanja IMEMO RAN Nadežda Arbatova.

- Stav Italije je mnogo bliži ruskom, ako se poredi sa drugim zemljama EU. Ministar inostranih poslova Ema Bonino podržava konfrenciju o Siriji i šta više, podržava učešće Irana u toj konferenciji. Takođe italijansko MIP smatra da nema vojnog rešenja sirijskog problema. Samo putem pregovora mogu se dostići neka rešenja. Što se tiče pitanja embarga, Italija je takođe ovde bliska Rusiji.

Za vreme glasanja u maju ove godine Italija je bila među onim zemljama EU koji su istupale protiv ukidanja embarga na isporuku oružja Siriji. Upravo uz učešće Italije ovaj embargo je bio formalno produžen do avgusta. A zemljama EU faktički su dozvolili da same rešavaju sudbinu isporuka oružja ustanicima. rim se zalaže protiv ovih dejstava, i u utraok ministri inostranih poslova Rusije i Italije će nesumnjivo razmotriti dato ptianje, kao i moguću sradnju u borbi protiv terorizma. U aktualnim uslovima u toj sferi, osim tradicionalnih pravaca, može da se označi i novi. Danas su evropske zemlje zabrinute zbog problema povratka građana EU iz Sirije koji su učestvovali u vojnim dejstvima na strani ustanika. Prošle nedelje se pojavila informacija da niz evropskih zemalja, među njima Francuska, Nemačka i Italija, nameravaju da lobiraju za formiranje evropskog sistema koji će omogućiti da se prati kretanje takvih građana.

Glavna tema pregovora ministara odbrane treba da bude vojno-tehnička saradnja. Prethodnih godina u toj oblasti bilo je planirano nekoliko projekata, mada za sada oni nisu bili u potpunosti realizovani. Treba da ih reanimira nedavno potpisan sporazum italijanske korporacije Finkantjeri i ruskog Krilovskog državnog naučnog centra. Dokument propisuje zajednički rad ove dve vodeće svetske kompanije u oblasti brodogradnje i inovacionih projekata. Rok važenja sporazuma je pet godina.

Polina Černica,