Upad u Čehoslovačku: svedočenje iz prvih ruku

19. avgusta 1968. godine u Kremlju je bila usvojena odluka o vojnom gušenju Praškog proleća, odobrena od strane rukovodstva Varšavskgo ugovora. Ovi događaji do danas se u Rusiji nazivaju oprezno „intervencijom“.

Dok se u Češkoj i Slovačnoj zovu ni više ni manje „okupacija“,  „sami Česi, videvši tenkove na ulicama Praga 21. avgusta ujutru, nisu smatrali sebe okupiranim u bukvalnom smislu te reči“ – govori očevidac ovih događaja, ekonomista Vladlen Krivošejev. U avgustu 1968. godine on je bio u Pragu kao specijalni dopisnik lista Izvestija.

- U noći između 20. i 21. avgusta sedeli smo utroje u našem dopisničkom punktu – ja, zamenik glavnog urednika Rude pravo Zdenek Gorženi i prevodilac za ruski Semjon biler. Govorili smo o opasnosti od uvođenja trupa. Ja sam ubeđivao da je to apsurd. Semjon je govorio da sam naivan. Usred noći morao sam bukvalno da izbacim prijatelje, trebalo je da završimo članak o tome kako se realizuju sovjetske narudžbine u čehoslovačkim preduzećima. I čim sam seo da radim, začuo sam Gorženijev poziv: Vladlen, slušaj, vaši su već ovde. Nisam poverovao: Šta se glupiraš! A on zove ponovo: Slušaj kako bruji. Otvaram prozore, nebo zuji: svakih 30 godina u pravcu aerodroma Ruzine proleću Ilovi. Zovem dopsinika u Varšavu. Umesto uobičajenog ženskog glasa na centrali u Pragu muški: Prekid veze, zovem Bumipeštu, kolegu Boru Radionova, i tu isti odgovor sa centrale: Prekid veze. Uključujem radio, i odjednom čujem uzbuđeni glas spikera radio Praga: Svi koji ne spavaju, probudite one koji spavaju. Važno vladino saopštenje. Prekršivši saveznički sporazum trupe SSSR i Varšavskog pakta prešle su granicu Čehoslovačke... A ujutru pred dopisničkim punktom video sam tenk. On je stajao na tramvajskih šinama. Još sam pomislio: Zašto su ga stavili na šine, ometa saobraćaj. Na ulicama građani Praga su se okupljali u gomilama i negodovali burno. Ali pomisao o okupaciji kod njih se prvo nije pojavila. Sovjetskim vojnicima koji su izvirivali iz tenkova, gde je očigledno bilo veoma toplo tog avgustovskog dana, građani su pokušavali da objasne: ovde je miran život, zašto ste došli? Takođe sam razgovarao sa našim tenkistima. I bio sam začuđen. Jedan je smatrao da su oni u Nemačkoj. Drugi je rekao da je došao da brani Čehe od fašista, koji će svakog momenta upasti u Čehoslovačku. Jednom reči, ponjavljali su propagandu. A u očima naših momaka videlo se čuđenje. Oni su videli lep grad, dobro obučene ljude, izloge pune robe koje tada u SSSR nije bilo...

U trenutku intervencije Vladlen Krivošejev je već tri godine radio u Čeholovačkoj, pripremao je za rubriku Iskustvo naših prijatelja članke o ekonomskoj reformi, tačnije pokušajima spajanja tržišnih mehanizama sa planskom ekonomijom. Materijale su štampali, mada autor nije skrivao entuzijazam povodom onog što je video. Glavni urednik Lav Tolkunov koji je saosećao Praškom proleću štitio je kako je znao i umeo svog dopisnika. Ali posle povlačenja trupa došla je direktiva da se Krivošejev opozove. Skinuli su i samog glavnog urednika Izvestija zbog „kratkovidosti“. A bivši specijalni dopisnik iz Praga nije mogao da nađe posao, zatim se s mukom zaposlio u turističkoj agenciji. Događaji u avgustu 1968. su promenili njegovu sudbinu, naveli ga da mnogo toga preosmisli. Evo kako objašnjava uzrok avgustovskih događaja 1968. Vladilen Krivošejev.

- Naši jastrebovi u vojsci su hteli da u Čehoslovačkoj budu razmeštene trupe. Četiri puta su se obraćali predsedniku Novotnomu sa takvom molbom. Motivirali su to time da su krila socijalizma zaštićena (u Istočnoj Nemačkoj, Poljskoj, Mađarskoj, Rumuniji stajale su trupe), a u centru koridora od zpadnih granica do granica SSSR zjapi rupa. Oni su govorili da je treba zatvoriti. Ali Novotni je svaki put odgovarao: nema potrebe za vojnom bazom, u slučaju potrebe trupe će se naći u Čehoslovačkoj za 2-3 sata. Što se i desilo. Političkim vlastima u Kremlju, sovjetskim ljudima namerno su ulivali misao da promene u Čehoslovačkoj vode ka raspadu socijalizma, upadu trupa u Istočnu Nemačku. Ali i uticaj reformi Praškog proleća na sovjetski sistem koji je žudeo za promenama ne sme se potceniti.

Kako ste se osećali u Pragu posle uvođenja trupa kao sovjetski novinar? On priznaje da ga je bilo sramota da izlazi na ulicu, pa i opasno je bilo. Na vratima dopisništva neko mu je nacrtao vešala. Kada se to desilo češki prijatelji su u bukvalnom smislu reči počeli da ga čuvaju. Kako se seća Krivošejev: Tih dana mene, jakog mladog čoveka, prvi put je zabolelo srce.

Gajane Hanova,