Kreditne kartice evropljana se nalaze pod budnim okom ANB

Evropa negoduje. U Briselu i Strazburu su besni što američka Agencija za nacionalnu bezbednost (ANB) prati međunarodne transakcije privatnih lica. Međutim, stručnjaci veruju da će se razračunavanje završiti bez rezultata - Evropska unija je previše zainteresovana za saradnju sa Sjedinjenim Američkim Državama da bi sa njom ulazila u pravi sukob.

Praćanje finansijskih transakcija je vodila specijalna jedinica ANB pod imenom Follow the money. Oni su, kako se vidi iz dokumenata "arhiva Snoudena", od 2010. godine pratili međunarodna plaćanja bankarskim karticama najvećih platnih sistema, uključujući i Visa. Cilj je bio da se dobije pristup transakcijama, obavljanim od strane korisnika kreditnih kartica u Evropi, Africi i na Bliskom Istoku. Prikupljene informacije su slate u posebnu bazu podataka - u 2011. godini se tamo nalazilo oko 180 miliona zapisa.

ANV je pratila podatke o transakcijama preko međubankarskog sistema SWIFT. Njegove usluge koristi više od deset hiljada banaka iz 212 zemalja. U Vašingtonu priznaju da obaveštajne službe prikupljaju ekonomske i finansijske informacije, ali to opravdavaju potrebom identifikacije finansijskih tokova terorista. Amerikanci se često ponašaju po principu "kad nešto treba, ne biraju se sredstva", kaže finansijski ombdusman Pavel Medvedev:

- Oni se terorista plaše kao kuge - 11. septembra, oni su užasno stradali i mere koje su Amerikanci preduzeli pokazale su se efikasnim. Te mere su bile različite, uključujući i one koje nisu prihvatljive u uređenom društvu. U pravnoj nauci, postoji takav princip: zakon može biti prekršen, ako njegovo poštovanje vodi ka težim posledicama.

Prema rečima Medvedeva, uz pomoć takvih vrsta indiskretnih metoda, Vašington je značajno poboljšao finansijski sistem. Na primer, likvidirao je veliki deo ofšor kompanija. Naravno, informacije dobijene obaveštajnim putem, često predstavljaju komercijalnu i bankarsku tajnu, koja se može iskoristiti za ličnu dobit. Ipak, kako nas uveravaju u Vašingtonu, američki državni aparat je tako napravljen da minimizira moguće zloupotrebe. Međutim, neki stručnjaci smatraju da pravi interesi obaveštajnih službi izlaze iz okvira borbe protiv terorističkih pretnji. Ovaj stav deli vodeći ekspert Fonda za istorijske perspektive Pavel Svjatenkov:

- Mislim da to nije borba protiv terorizma, kao takva, već se radio o jednostavnom pokušaju da se ceo svet drži za vrat i da se zna sve o svima. Borba protiv terorizma u ovom slučaju je samo deo priče i služi kao opravdanje za praćenja. Zato je važno objasniti javnom mnjenju, zašto američka vlada odlučno prati sve, i krivce i nevine.

Poslanici Evropskog parlamenta protestuju. Socijaldemokrate, liberali i levičari čak traže suspenziju sporazuma SAD-EU o obradi i razmeni podataka o transakcijama u okviru američkog programa za pronalaženje finansijskih tokova terorista. Njihova osećanja su jasna - političari žele da se dodvore javnom mnenju, koje je strašno pogođeno, kaže Pavel Svjatenkov:

- Ipak će najpre biti, da ovo negodovanje neće dovesti ni do kakvih pravih koraka, jer je EU zainteresovana za saradnju sa Sjedinjenim Državama. A, činjenica da su snage bezbednosti pratile jedni druge, i obične žitelje, nije nikakva novost. Mislim da će evropske zemlje, baš kao i ranije, izaći sa oštrim saopštenjima, protestnim notama, pozvati ambasadore, i time će se stvar završiti.

Skandal postaje svakodnevnica: svi znamo šta se dešava, ali niko ne zna šta da radi. Tim pre što postaje sasvim očigledno - SAD neće odjednom odustati od mogućnosti da prate čitav svet.

Vlad grinkevič,