Standardi NATO-a ugrožavaju suverenitet Ukrajne

Ukrajina prelazi na NATO standarde. Eksperti sumnjaju u političku i ekonomsku svrsishodnost takvog koraka.

O prelasku na nove standarde napisano je u Godišnjem nacionalnom programu saradnje Ukrajina-NATO. On je poslat na usaglašavanje u ministarstva i odgovarajuće resore. Čitav niz eksperata smatra da se stvar neće time ograničiti. Govori zamenik direktora Instituta za zemlje ZND Igor Šiškin.

- Mislim da nema smisla pridavati ovom dokumentu veliki značaj. To je stara priča. Ukrajina je usvojila mnogo dokumenata o saradnji sa NATO-om još za vreme Kučme. Zatim je za vreme Juščenka postojao plan pridruživanja Akcionom planu o čnastvu u NATO-u. Aktualni dokument je u istom smeru. Ali on ne znači da aktualno rukovodstvo teži stupanju u NATO. To je uobičajena linija kretanja na Zapad. Svi koji su odabrali liniju zapadnog razvoja kretali su se tamo kroz NATO. I Ukrajina neće moći to da izbegne ako želi da konačno prekine sa Rusijom. Ali ja veoma sumnjam da će to uspeti. Svaka zemlja koja menja standarde naoružanja treba da se sprema za kolosalne troškove.

U nasledstvo od SSSR Ukrajina je dobila više od 2000 preduzeća koja se bave proizvodnjom oružja. Ona aktivno sarađuju sa ruskom odbrambenom industrijom. Govori direktor Centra za stratešku konjukturu Ivan Konovalov.

- Naša vojno-tehnička saradnja se gradi na principima uzajamne koristi. Nama su, na primer, potrebni motori za helikoptere. I mi ih dobijamo u Ukrajini. Ali prelazak na NATO standarde na tu saradnju neće nikao uticati. To neće uticati ni na ukrajinsku vojnu industriju. Ona ima sopstveni put razvoja. Na primer, u tenkovskoj oblasti Ukrajina sarađuje sa mnogim zemljama. Druga je stvar što će mnogo morati da se menja.

Kada bi se stvar ograničavala samo komercijalnim razlozima, ne bi bilo problema. Ali NATO zahtevi za unifikacijom su previše široki. Može se preći na NATO kalibar, posedovati u naoružanju svoje armije razno oružje i borbenu tehniku, između ostalog iz arsenala Alijanse. Može se nositi uniforma skrojena po NATO obrascu, ali glavno je nešto drugo.

Oružane snage zemlje ostaju instrument državne politike dok njima rukovodi nacionalna komanda uz korišćenje sopstvenog sitema upravljanja. Čim ova funkcija bude predata naddržavnim sturkturama, o suverenitetu će moći samo da se mašta.

Sergej Duz,