Nemačka lomi rumunski „anšlus“

Svaka poseta značajnih američkih ili nemačkih političara postaje važan događaj za Bukurešt. Političari i novinari dobijaju od zapadnih koordinatora instrukcije o tome šta da misle, govore i kako da opravdavaju pred biračima učinjeno ili rečeno. Ipak nedavna poseta jednog od lidera nemačkog Demohrišćanskog saveza izazvala je pravi skandal. Rumunski političari i novinari, bez obzira na popustljivost, uvredili su se zbog podsećanja na neophodnost da se odustane od pokušaja pripajanja Moldavije Rumuniji.

Siže skandala ne odlikuje se originalnošću. Filip Misfelder, rukovodilac omladinskog krila partije Angele Merkel, zvanični je portparol stranke za pitanja spoljne politike. Došavši u Bukurešt, on je javno podsetio rumunske političare da su oni još 2010. obećali kancelaru Nemačke da će ratifikovati sporazum o državnoj granici sa Moldavijom. Filip Misfelder je ubedljivo preporučio Bukureštu da ispuni obećanje, iskazavši nezadovoljstvo nemačke strane zbog odugovlačenja procesa.

Izjave nemačkog političara su proizvele efekat bombe. Rumunska štampa koja mirno prima bilo kakva mešanja u unutrašnju politiku, nametanje programa privatizacije ključnih preduzeća i čak prepisivanje rezultata izbora od strane ambasada drugih zemalja, odjednom je pronašla u sebi nacionalni ponos, optuživši Misfeldera da ga potire.

Zvanični Bukurešt nikada posebno nije skrivao da svi razgovori o evrointegraciji Moldavije samo su povod za njeno anektiranje. Republika Moldavija je u očima Bukurešta provincija koju je Staljin ukrao i postoji želja da se ova provincija vrati. Paradoklasno je što rumunski političari ponavljaju grešku svojih prethodnika koji su se nadali da će vratiti Besarabiju uz pomoć fašista. Za Rumuniju ovaj pokušaj se završio žalosno, ipak ovog puta Bukurešt je računao da će postići svoje uz pomoć evrointegracije i diplomatskih metoda, koristeći nemačke diplomate umesto tenkova Vermahta. Izjava jednog od ključnih lidera vladajuće nemačke strane stavlja veliki krst na rumunske ambicije. Ona pokazuje da Nemačka ne želi da preuzima na sebe ulogu instrumenta uz pomoć kojeg će rusofobi Istočne Evrope uvređeni na život i istoriju svoditi račune sa susedima.

Zloba rumunskih političara i novinara može se razumeti. U EU Rumunija nema prava i ima samo jednu obavezu – da sluša starije. Berlin je već više puta dokazao da se kod previše ambicioznih političara lokalnih razmera ubrzo pojavljuju neprevladivi spoljnopolitički problemi. Posebno aktivne Berlin se ne stidi da prebaci preko kolena, pri tome javno – kao pouku drugima. Neki rumunski političari su to ispitali na sebi i onih koji žele da prirede bunt na brodu EU jednostavno nema. Sve što ostaje ponosnim pristalicama Velike Rumunije jeste da pišu u lokalnim medijima članke sa naslovima: Sramota! Nemačka tera Rumuniju da prizna pakt Molotova-Ribentropa i da se žale na stvaranje novog „nemačkog rajha“ u EU. Poražavajuće je što za nekoliko vekova tesne saradnje sa Nemačkom, sve generacije rumunske elite nisu spoznale da se Nemačka rukovodi svojim, a ne rumunskim itneresima. Moguće da će novo razočaranje biti lekcija za Bukurešt.

Valentin Mindrešesku,