Američka izuzetnost: stara pesma o glavnom

Predsednik SAD Barak Obama u nedavnom televizijskom obraćanju američkom narodu otvoreno je izjavio o izuzetnom položaju svoje zemlje. Što, prema Obaminom mišljenju, opravdava mešanje Vašingtona u tuđe stvari. Nekoliko dana kasnije predsednik SAD je ponovio ovu tezu, istupajući na plenarnom zasedanju Generalne skupštine UN. Mišljenje stranih političara i eksperata nije toliko jednoznačno.

Svaka zemlja je na svoj način jedinstvena i neponovljiva, i SAD u tom smislu nisu izuzetak, komentariše izjavu američkog predsednika profesor Čang Hsin, naučnik politikolog iz Šangaja, koji je stekao zvanje doktora na univerzitetu San-Franciska:

- SAD u određenom smislu možemo nazvati izuzetnom zemljom, zato što ona ima nekoliko jedinstvenih osobina. U SAD je bio donet prvi ustav na svetu, ova zemlja je prva izgradila građansko društvo. Ipak ubeđen sam da je ideju izuzetnosti opasno postavljati u osnovu nacionalne politike i ideologije. Svaka zemlja je na svoj način jedinstvena.

Po mišljenju Čang Hsina, jedna od važnih komponenti ideje o američkoj izuzetnosti jeste ubeđenje da je Proviđenje dalo SAD misiju svetskog vođstva. Ovu ideju su kultivisali mnogi američki predsednici. Tako je Ronald Regan kada je bio domaćin Bele kuće 80-ih godina, otvoreno govorio da su se SAD pojavile „božjim promislom“. Regan je voleo da ponavlja reči pape Pija Dvanaestog: Gospod je uručio Americi sudbine napaćenog čovečanstva. Na slični način izjašnjavao se 2004. godine predsednik Buš koji je izjavio: Mi smo pozvani Nebom da branimo slobodu.

Za Amerikance koji su poverovali da je na njihovoj strani Bog možda nije zgoreg da se zamisle nad rečima velkog Abrahama Linkolna. Obraćajući se sunarodnicima, predsednik reformator je pozvao Amerikance da se zapitaju: A da li smo mi sami na strani Boga?

Aleksandar Mamičev,