Nezarasle rane hrama Jovana Bogoslova

Žrtve «crvenog terora» pomenuli su u Moskvi uveče 7. novembra. Parastos za uspomenu na sve postradale u periodu surovih ateističkih proganjanja od 1917. do 1923. godine izvršen je u crkvi Jovana Bogoslova blizu zloglasne Lubjanke. Po završetku parastosa u hramu je otvorena izložba fotografija «Bol», posvećena 1920-im godinama proteklog veka.

Na praznom zidu je fotografija ikone Bogorodice, okružene anđelima. Pred njom je svećnjak sa krstom i mnoštvom sveća. Bogosluženje, posvećeno svim poginulima u vreme bolševističkih represalija, održano je na mestu, gde je pre revolucije bio olatr gornjeg hrama crkve Jovana Bogoslova. Mesto i termin održavanja parastosa su simblični, jer se u toku više decenija upravo 7. novembra u bivšem SSSR-u obeležavao Dan Velike Oktobarske socijalističke revolucije 1917. godine, kaže nastojatelj hrama iguman Petar Jeremejev.

- Za svakog vernika, kao i za one, ko dobro zna istoriju naše zemlje, 7. novembar je dan narodne tuge, jer je tog dana počela totalna katastrofa, usled koje je poginulo i postaradalo milioni ljudi. Naša je zemlja bila odbačena daleko unazad u svom moralnom i duhovnom razvoju.

O tome, kako su religiju 1920-ih godina proteklog veka terali iz društvenog života zemlje, svedoče antireligiozne plakate, plakate saveza ratobornih bezbožnika i fotografije unakaženih oltara sa oskrnavljujućim parolama. To su dokumentarni eksponati izložbe Bol, otvorene posle parastosa. Glavni eksponat je sama zgrada hrama Jovana Bogoslova, - kaže otac Petar.

- To su oskrnavljeni i razoreni zidovi, razbijeni elementi reljefa s nagrđenim ikonama, ugrađeni spratovi, koje su dodali 1930-h godina proteklog veka da bi prilagodili zgradu hrama za ekspornate muzeja istorije Moskve – sve to i naš hram su živa ilustracija tog stravičnog doba.

Crkva svetog apostola Jovana Bogoslova je bila sagrađena krajem 15. veka. Prvo je to bio drveni, zatim zidani hram, on se više puta preuređivao. Posle revolucije 1917. godine je on bio zatvoren i predat Muzeju istorije grada Moskve. Tek 1992. godine su ga gradske vlasti vratile RPC. Međutim, prvo bogosluženje je ovde održano posle 10 godina, u renoviranom donjem hramu. Sasvim nedavno, prilikom razgledanja nerestaurisanih i havarisanih prostorija crkve, nađene su bile jedinstvene freske, - nastavlja otac Petar.

- Kada smo se popeli do kupole, čiji je spoljni deo nedavno restaurisan, našli smo male detalje fresaka. Mada je to čudno, za razliku od drugih zidova hrama, potpuno ofarbanih, freske su ostale neofarbane. Međutim, njihov deo je bio namerno oskrnavljen. Bili su iskopani oči i zamazana usta naslikanih figura. Sve to svedoči koliko je surova bila tada ljudska priroda.

Karakteristično je i to, što se saborna crkva nalazi preko puta Lubjanskog trga. Ranije se u njegovom centru nalazio spomenik Feliksu Dzeržinskom – jednom od glavnih ideologa crvenog terora. 1991. godine je spomenik bio demontiran. Međutim, sasvim nedavno je u ruskom društvu počela diskusija o tome da li treba vratiti Gvozdenog Feliksa na istorijsko mesto. Povratak spomenika bi bio velika glupost, - smatra religiozni publicista i društveni delatnik Aleksandar Ščipkov.

- To bi moglo da podstakne dopunska neslaganja u zemlji. Već u toku 80 godina savlađivamo posledice građanskog rata, ali sve do sada ne možemo da ih savladamo. Pokušaj povratka spomenika će biti nastavak tog građanskog rata.

Ako građani žele da postignu arhitektonsku estetiku tog trga, bilo bi umesno da se podigne nešto sasvim drugačije.

Milena Faustova,