Mars će postati manje tajnovit

NASA je lansirala prema Marsu orbitalnu sondu za ispitivanje njegove atmosfere – MAVEN (Mars Atmosphere and Volatile EvolutioN). U septembru 2014. godine on će dostići okolinu Crvene planete. Ako sve krene po planu, skoro istovremeno ovamo će stići slična sonda koju je pre dve nedelje poslala Indija.

Atmosferski pravac nastaviće seriju finijih istraživnja Marsa, koju su započeli prvi samohodni uređaji. Njihov cilj je da rekonstruišu evoluciju planete od duboke prošlosti do naših dana. Prema hipotezama, pre 2-3 milijarde godina na Marsu je bio gust gasni omotač, a površinu je pokrivao vodeni okean. Podaci sa rovera Kjurioziti potvrdili su da su u dalekoj prošlosti tamo mogli da postoje uslovi za životnu delatnost mikroogranizama.

Zatim se sve promenilo. Skoro sva atmosfera je nestala. Lišivši se efekta staklene bašte, planeta se hladila. I klima umesto vlažne i tople postajala je suva i hladna kao sada. Nestala je voda sa površine, mada u dubini vodeni slojevi su ostali.

Kako i zašto se sve to desilo, ostaje zagonetka. Sonda MAVEN može da objasni ovaj proces. Jedan od razrađivača neutronskog uređaja za Kjurioziti, vodeći naučni saradnik Instituta za kosmička istraživanja Maksim Litvak, ističe:

- Ovaj orbitalni uređaj će rešavati dva uzajamno povezana zadatka. On će uroniti u atmosferu na malu visinu, oko 150 kilometara, gde će proučavati njen sastav. To su i joni, i neutralne čestice, i sastav elemenata. Osim toga, naučnici će još proučavati delovanje naelektrisanih čestica sa solarnim vetrom. U kombinaciji ovih zadataka oni će pokušati da shvate ponašanje atmosfere. Kako ona isparava, kao deluje sa solarnim vetrom. Na osnovu toga može neće moći tačno da se odgovori zašto je atmosfera na Marsu postala tako tanka. Ali oni će veoma napredovati: ovako kompleksno istraživanje do sada nije izvedeno.

Niz eksperata smatra da gubitak omotača planete nije uzrok, već posledica. Glavna Marsova tajna je u drugom. Kako se smatra, ranije je on imao jako magnetno polje, koje je teralo tok solarne plazme (solarni vetar) da zaobilazi planetu, ne dotičući je. Ali iz nekog razloga polje se isključilo. Solarni vetar je počeo da klizi po atmosferi i da je izduvala u kosmos. Osim toga, mogao je da deluje i dugi faktor. Atmosferski ugljendioksid se jednostavno rastvorio u vodi i reagovao sa nekim mineralima. Prema mišljenju šefa odljenja za istraživanja Meseca i planeta Astronomskog instituta Moskovskog državnog univerziteta Vladislava Ševčenka,

- Drevna atmosfera je mogla hemijski da se poveže sa stenama koje su bile na površini. One kao da su upile gasni omotač, desile su se hemijske reakcije. Nije isključeno da je postojao momenat u istoriji Marska kada se njegov gasni omotač rastvorio u tečnosti.

Ako MAVEN utvrdi kojom brzinom gasni molekuli beže u okolni prostor, može se tačnije izgraditi model marsovske klime u drevno vreme. Indijska sonda koja je specijalno naštimovana za traženje tragova metana, poznatog biološkog markera, treba u tome da pomogne. Istina, naučnici ne isključuju da umesto odgovora mogu da se pojave nova pitanja.

Naučna misija MAVEN posle izlaska na eliptičnu orbitu oko Marsa trajaće godinu dana. Zatim će uređaj ostati u orbiti još do deset godina u ulozi retranslatora za vezu drugih uređaja sa Zemljom. dotičući pri svakom okretu atmosferu, on će polako kočiti i na kraju pasti na površinu planete.

Boris Pavliščev,