EKA izabrala astrofiziku

Evropska kosmička agencija (EKA) je odredila teme budućih misija L-klase koje će biti poslate u kosmos 2028. i 2034. godine. To su rendgenska opservatorija i projekat za registraciju gravitacionih talasa. Iako će zvanično prikupljanje tehničkih ponuda u okviru ove dve teme početi 2014. godine, već sad su mnogi ubeđeni da znaju ko će biti pobednik takmičenja.

Program EKA Cosmic Vision („Viđenje kosmosa“) predviđa pokretanje tri projekta L-klase (od large – „veliki“) za 20 godina. Vrednost jednog projekta je oko 1 milijarde evra. Prva će biti misija JUICE na proučavanju Jupitera i njegovih satelita koja će krenuti u kosmos 2022. g. (možda će se tom projektu priključiti i Rusija s aparatom za sletanje na Ganimed).

Sad je rukovodstvo EKA očigledno rešilo da promeni temu i da pređe s planetarnih poslova na astrofizičke. Krajem decembra je direktor naučnih programa agencije Alvaro Himenes objavio preporuke za izbor misija za komitet EKA u pogledu naučnog programa koji je trebalo da načini konačan izbor između prijava koje su dostavljene na konkurs. U širokim krugovima ovo je prihvaćeno kao praktično usvojena odluka.

I iznenađenja nije bilo: na sednici od 28-29. novembra komitet je odobrio teme «vrela i energična Vasiona» (projekat rendgenske opservatorije nove generacije) i «gravitaciona Vasiona» (opservatorija za registraciju gravitacionih talasa»).

Dalje protokol predviđa prikupljanje ponuda za projekte u okviru ove dve teme. Za L2 on će biti otvoren početkom 2014. g., za L3 – nešto kasnije. Međutim, kao što se pretpostavljalo, iznenađenja neće biti ni sad i „zeleno svetlo“ će dobiti ekipe koje su zapravo i ponudile teme. To su projekti ATHENA+ („usavršeni teleskop za astrofiziku visokih energija“ the Advanced Telescope for High Energy Astrophysics) i eLISA („kosmički laserski interferometar“ evolved Laser Interferometer Space Antenna). Prvi predlaže Institut za vanzemaljsku fiziku, a drugi – Institut za gravitacionu fiziku, oba Društva su „Maks Plank“ (Nemačka).

Autori rendgenske astrofizičke opservatorije ATHENA+ žele da pokušaju da saznaju odgovore n da pitanja: kako se vidljiva materija skupljala u velike strukture (skupovi i superskupovi galaksija), kako su rasle crne rupe i kakav uticaj su imale n Vasionu.

Projekat eLISA je zanimljiv još i s tehničke strane. Plnirano je da se u kosmosu lociraju tri aparata na međusobnoj razdaljini od oko milion km. Aparati, snabdeveni laserima, meriće udaljenost između sebe srazmerno s kretanjem po orbiti i na osnovu toga kako se ona menja moći će da se izračunaju gravitaciona kolebanja koja dolaze od dalekih masivnih objekata, pre svega, gigantskih crnih rupa.

Pristalice planetarnih istraživanja kritikuju EKA zbog davanja prednosti astrofizici. Osim Jupitera nema drugih planeta na spisku velikih misija EKA u narednih deset godina. Skoro da ih nema ni među pretendentima na misije M-klase (medium – srednji) s vrednošću projekata do 500 miliona evra. Cosmic Vision predviđa ukupno šest takvih misija. Prve dve su već izabrane, a u februaru 2014. će biti izabrana treća (lansiranje do 2024. g.). Za finansiranje se bori pet projekata, od kojih je jedan – Marco Polo-R usmeren na dopremanje materija s jednog od asteroida u Zemljinoj orbiti.

Preciziraćemo da se radi samo o programu Cosmic Vision u koji ne ulazi, na primer, projekat ExoMars. Međutim, ni Mars ne zadovoljava one koji bi želeli da proučavaju periferiju Sunčevog sistema – Saturnove satelite i „zaobiđene pažnjom“ Uran i Neptun. S druge strane, astrofizička javnost smatra da je izbor ATHENA+ bio važan kako bi se održala naslednost rendgenskih opservatorija. Sad EKA raspolaže dvama orbitskim rendgenskim instrumentima (XMM-Newton i INTEGRAL), ali u obe već ušle u drugu deceniju tako da je vreme da se razmišlja o zameni.

U svakom slučaju, izbor je učinjen i danas se verovatno ne može odgovoriti da li tapkamo u mestu ili, naprotiv, razvijamo nove tehnologije. EKA i Cosmic Vision nisu jedini igrači u kosmičkim istraživanjima, tako da se ukoliko postoje sredstva i mogućnosti može opremiti misija za druge planete i van evropskog programa. Ali, da li svetska kosmička zajednica uvek ima takve mogućnosti? Kako svedoči smanjenje budžeta NASA, odgovor najverovatnije može biti negativan.

Olga Zakutnjaja,