Indija i Kina dele kosmos

Kosmički uređaj Čane-3 na čijoj palubi se nalazi mesecohod Jujtu, startovao je sa kosmodroma Sičan. Sredinom decembra mesecohod treba da se iskrca na površinu satelita zemlje, da uzme uzorke mesečevog tla i da izvede istraživanje ruda. Naredna etapa treba da bude slanje kineskog astronauta na Mesec koje može da se desi posle 2020. godine.

Kina je postala treća zemlja u svetu posle SAD i SSSR, koja je uputila na površinu satelita zemlje svoju letelicu. Ne čudi što je lansiranje prvog u istoriji zemlje kosmičkog uređaja na Mesec bilo primljeno u Pekingu kao još jedan dokaz pretvaranja Kine u globalnu državu. Sposobnu u perspektivi da istisne svog glavnog konkurenta SAD ne samo u ekonomiji i trgovini, već i u kosmičkoj industriji. Mi ćemo raditi na ostvarenju našeg kosmičkog sna koji će postati deo kineskog sna o nacionalnom preporodu, obećao je direktor centra za lansiranje Čang Čančung. Indikativno je da teza o velikom kineskom snu postala je ključna u progamu novog kineskog rukovodstva na čelu sa predsednikom Kine Si Đinpingom.

Mada i dalje zaostaje u kosmičkoj industriji za SAD i Rusijom, u poslednje dve decenije Peking je uložio u osvajanje kosmosa ogromna sredstva. To mu je omogućilo da danas izbije u međunarodnoj kosmičkoj trci na treće mesto.

Saopštenje o lansiranju kineskog mesecohoda Jujtu praktično se podudarilo sa novošću o drugom ambicioznom kosmičkom projektu koji realizuje Azija. Kosmička sonda Mangaljjan koju je Indija lansirala početkom novembra, namenjena istraživanju površine Marsa, napustila je zemljinu orbitu prošle nedelje i izbila na putanju leta Crvene planete. Očekuje se da će sonda izbiti u orbitu Marsa u septembru naredne godine.

U slučaju uspeha marsovske misije Indija će postati prva država u Aziji koja je izbila u svetski klub istraživača Marsa, gde se sada nalaze SAD, Rusija i Evropska kosmička agencija. Kina je pokušala da realizuje sličan projekat 2011. godine, ali je pretrpela neuspeh. Tako zaostajući za Kinom u razvoju svoje kosmičke industrije u celini, Indija pretiče azijskog konkurenta u realizaciji projekta Marsa.

Tendencija je očigledna. Kako se smanjuje interesovanje za nove ambiciozne projekte u tradicionalnim kosmičkim silama, međunarodna kosmička trka naporima Kine i Indije premešta se u Aziju. Pažnja za kosmički program uslovljena je ne samo potrebama azijskih ekonomija koje se burno razvijaju, već i zadacima utvrđivanja svog novog globalnog statusa koji stoje pred njima.

Kosmički programi nisu samo nauka i tehnika, već i velika politika. Između ostalog Kina je izrazila spremnost da sarađuje sa drugim državama, pre svega Indijom, u oblasti kosmičkih istraživanja. Može biti reči o budućoj preraspodeli međunarodnog tržišta kosmičkih tehnologija i usluga u korist vodećih azijskih faktora. Cijena indijskog marsovskog projekta je iznela 72 milijarde dolara. To je 6-7 puta manje nego cena sličnih projekata veterana kosmičkog kluba. I to je još jedan faktor koji može da doprinese premeštanju međunarodne kosmičke trke u Aziju.

Sergej Tomin,