Ko kome zavidi u Evropi?

Predmet rasprave na sastanku ministra unutraših poslova zemalja članica EU u Briselu bio je referat Evropske komisije o problemima migracije. On je bio svojevrsni odgovor na izjavu nemačkog ministra unutrašnjih poslova Hansa-Petera Fridriha koju su podržale njegove kolege iz Austrije i Holadnije da migranti iz Bugarske i Rumunije teže u Evropu u cilju dobijanja socijalnih olakšica. Od 1. januara 2014. godine za građane ovih zemalja, kao što se zna, otvara se slobodni pristup na tržišta rada EU. Evropska komisija se zalaže protiv neosnovanih optužbi na račun stanovnika siromašnih država EU.

Juče je nemački ministar unutrašnjih poslova zatražio od Evropske komisije donošenje strožih mera u pogledu predstavnika takozvane migracije siromaštva. On je to učinio posle inciijative iz Londona da se označi kraj slobodi kretanja unutar EU u tom obliku u kojem sada postoji. Austrijski Der Štandard je saopštio ovih dana o pismu britansog ministra unutrašnjih poslova Tereze Mej do kojeg je došla redakcija. Dokument sadrži zahtev Evropskoj komisiji da ograniči slobodu kretanja po prostoru EU za stanovnike zemalja koje će stupati u EU procesu daljeg širenja.

Predstavljajući izveštaj Evropske komisije, komesar EU za pitanja pravosuđa Vivijan Reding odbacila je optužbe na račun migranata iz siromašnih zemalja. Prema statističkim podacima, kaže se u referatu, takozvani mobilni građani EU češće nalaze posao nego stalni stanovnici bogatijih država. Pri tome migranti često plaćaju porez i izdvajanja u socijalne svrhe veća nego što dobijaju državne olakšice. Uz to radni migranti se retko zadržavaju u zemljama svog boravka više od tri meseca.

Indikativno je da sporovi koji su se razbuktali u Evropi povodom takozvane migracije siromaštva odvijaju se u kontekstu podataka objavljenih poslednjih dana u agenciji Evrostat o nivou blagostanja građana EU. Zaključci autora referata Eurostata su neutešni. 124,5 miliona stanovnika jedinstvene Evrope, ili svaki četvrti, nalazi se na ivici bede. Prošle godine bilo ih je 24,8% dok godinu dana ranije 24,3%.

Pri tome Bugarska i Rumunija vode ubedljivo sa 49,3% i 41,7%, mada u odnosu na susede sa kontinenta ne baš tako ubedljivo. U Letoniji, recimo, broj onih koji su na ivici bede iznosi 36,6%, u Grčkoj 34,6%, u Litvaniji 32,5%, u Mađarskoj 32,4%.

Istina, smatra vodeći ekspert Centra za situacionu analizu Ruske amademije nauka Sergej Utkin, slika nije jednoznačna.

- Kao prvo situacija po zemljama je prilično neujednačena, a kao drugo sve se vidi u poređenju. Slika EU u poređenju sa drugim regionima sveta, posebno problematičnim, izgleda prilično pristojno. Naravno, ljude brinu problemi blagostanja upravo u kontekstu krize.

Na problem siromaštva posebnu pažnju obraća i komentator radija Dojčlandfunk Anete Ridel.

- Postojanja migracije bede u EU nije problem slobode kretanja, već problem socijlanog raslojavanja i diskriminacije pojedinih grupa stanovnika. On se ne može rešavati ni putem prećutkivanja, ni putem veštačkog naduvavanja. On će postepeno nestajati kako se bude poboljšavalo blagostanje svih slojeva stanovništva u problematičnim zemljama.

Može se naravno sporiti o tome ko kome zavidi u Evropi. Ali izgleda da problem postaje zajednički i da teško da će moći da se rešava pojedinačno.

Oleg Severgin,