Udžbenik protiv starosti

Pametni ljudi žive duže. O tome svedoče statistički podaci raznih zemalja, između ostalog Rusije. Istovremeno i pametnih ljudi u svetu ima sve više. Tako se na Zemlji beleži tendencija uvećanja prosečnog čovekovog životnog veka.

Čovek ne može večno da živi. Ali dovesti prosečni životni vek do 120 godina sasvim je realno. Pri tome velika je verovatnoća da će se to desiti već u ovom veku. To je između ostalog na Međunarodnoj primenjenoj konferenciji o antropologiji tvrdio član ekspertskog saveza u vladi RF Sergj Gradirovski.

U ekonomski prosperitetnim zemljama ljudi već žive u proseku po 85 godina. I svakog dana ovaj pokazatelj se uvećava, ističe dirketor Ruskog nacionalnog gerontološkog centra profesor Vjačeslav Krutko.

- U prošlom veku desilo se uvećanje životnog veka skoro dvostruko u poređenju sa početkom veka. U prvom redu na račun toga što je čovek naučio da se suprotstavlja spoljnoj sredini. Tačnije najveći broj ljudskih života je bio spasen tehnologijom hloriranja vode, otkrićem vakcine, antibiotika i u celini razvojem medicine. Ispada da već do 60-ih i 80-ih godina u razvijenim zemljama čovek je naučio da komforno koegzistira sa spoljnom sredinom. Dalje se beleži sledeći fenomen: u razvijenim zemljama dužina životnog veka se uvećava brzinom od oko 3 meseca godišnje. U Rusiji u poslednjih 5 godina je bio postavljen rekord – fiksirano je uvećanje za 9 meseci godišnje.

Ali to uvećanje čovekovog životnog veka ne može biti beskrajno. Resursi organizma imaju granice određene prirodom, podvlači predsednik Evropske asocijacije gerontologije i gerijatrije dopisni član Ruske akademije medicinskih nauka Vladimir Havinson.

- Dužina života ljudske vrste je jednaka od trenutka nastanka života na Zemlji. Ovaj pokazatelj se nije menjao sa tačke gledišta evolucionog prilaza za svaku vrstu životinja, između ostalog za čoveka. Tačnije vid ima određenu životnu granicu. Za čoveka je ova granica 110-120 godina.

Moguće je, ali je teško dostići maksimalni životni vek. Kao prvo radi toga poželjno je živeti u zemlji sa razvijenom ekonomijom, gde je medicina na odličnom nivou, socijalne usluge države na visini. Drugim rečima, gde čovek ne mora da se brine za svaku sitnicu. Jer nervoza oduzima godine života. I kao drugo, zdrav način života i prijem specijalnih preparata obavezan je, podvlači Vladimir Havinson.

- Među sredstvima koja su u stanju da uvećaju životni vek obavezno je ograničenje kaloričnosti hrane, primena antioksidanata, određenih vitamina, peptidnih bio regulatora i preparatima poput metformina (lekova za smanjenje nivoa šećera). Prilikom poštovanja komplkesnog prilaza to može da uveća resurs organizma pacijenata za 20-30 godina.

Važno je produžiti čoveku ne samo život, već njegovu aktivnu fazu. Kako bi period koji se obično naziva starost nastupio u 90-100, ne ranije. Prilikom uvođenja novih tehnologija to je moguće, tvrde naučnici. Između ostalog u Rusiji se perspektivnim pravcem smatra razrada preparata aktivatora telomeraze – fermenta koji omogućava ćelijama da se brzo razmnožavaju, kao i sredstava koja mogu da aktiviraju sopstvene matične ćelije čoveka. Rezultati ogleda na miševima i pacovima veoma su dobri. Naredna faza su eksperimenti na čoveku.

Ali kad se „tableta protiv starosti“ ispituje, naučnici su otkrili sredstvo koje može već danas da osigura dug život uz jasan um i bodro telo. To je obrazovanje. Već je dokazano: što je razvijeniji čovekov um, to on duže živi, saopštio je direktor Nacionalnog gerontološkog centra Vjačeslav Krutko.

- Postoji jasna zakonitost – ljudi pametniji i obrazovaniji žive duže. To je na mnogim eksperimentima pokazano, na primerima statistike i u inostranstvu i u Rusiji. Na primer u Sankt-Peterburgu postoji kvart gde su nekada uselili saradnike jednog naučno-proizvodnog udruženja. Oni nisu bogatiji od stanovnika grada u proseku, ali su i inteligentniji, sa visokim obrazovanjem. I po životnom veku oni sustižu stanovnike evropskih zemalja.

Osim toga, u poslednjoj deceniji je otkrivena tenedencija: svaka naredna generacija pametnija je od prethodne. Između ostalog sastavljači testa za merenje koeficijenta inteligencije moraju svakih 10 godina da komplikuju pitanja i povećavaju normative za srednji nivo. Znači, svaka generacija će živeti duže.

Natalija Kovaljenko,