«Zakon Dime Jakovljeva» nije pokvario odnose Rusije i SAD

Usvajanje takozvanog zakona Dime Jakovljeva nije posvađalo Moskvu i Vašington. Tačno pre godinu dana je Vladimir Putin potpisao dokument «O merama uticaja na lica, umešana u kršenje osnovnih prava i sloboda čoveka, prava i sloboda građana Ruske Federacije». Njegovo usvajanje je izazvalo burnu polemiku i u Rusiji, i van nje. Posebno negodovanje je zakon izazvao u SAD-u.

«Zakon Dime Jakovljeva» je odgovor Moskve na usvojen u SAD-u «spisak Magnitskog». Reč je o spisku od 60 ruskih državljana, koji su, kako se misli u SAD-u, umešani u smrt pravnika Sergeja Magnitskog. Svim figurantima tog spiska je zabranjen ulazak u SAD, njihovi aktivi na teritorijama, koje kontroliše Vašington, blokirani su. U Rusiji smatraju usvajanje takvog spiska veoma neprijateljskim korakom. Prvo reagovanje je bilo obećanje da se usvoji sličan spisak Amerikanaca, koji su umešani u kršenje ljudskih prava. Međutim, kasnije je odlučeno da se zabrani državljanima SAD da posvajaju rusku siročad. Pri tome su se autori nacrta zakona pozivali na brojne slučaje surovog ponašanja prema posvojenoj deci u SAD-u. Svoj naziv je zakon dobio u čast ruskog deteta, koje je poginulo u SAD-u, a koje je prijemni otac zaboraviro u kolima na parkiralištu, kada je bila velika žega. Komentar prvog zamenika predsednika komiteta za pitanja porodice, žena i dece ruske Državne dume Olge Bataline.

- «Zakon Dime Jakovljeva» je povezan sa saopštenima da ruska deca, posvojena od strane američkih roditelja, nažalost, ne nalaze se uvek u bezbednosti. Uzrok nije u samim američkim roditeljima, jer savesni i pošteni ljudi, kao i nesavesni i nepošteni, postoje u svakoj zemlji, već u sistemu porodičnog uređenja, koji postoji na teritoriji SAD. Nažalost, on omogućuje da se u incidentima, povezanim sa okrutnim ponašanjem, nasiljem da se izbegne odgovornost za takve akcije.

U Rusiji zahvaljujući «zakonu Dime Jakovljeva» su počeli da dodeljuju veću pažnju problemima siročadi, aktivirana je društvena diskusija. To je jedna od glavnih pozitivnih posledica njegovog usvajanja. Na Zapadu, naročito u SAD-u, zakon je bio mnogo kritikovan. Međutim, to nije smetalo Moskvi i Vavšingtonu da produktivno sarađuju tokom čitave 2013. godine, kaže direktor Ruskog saveta za međunarodne poslove Andrej Kortunov.

- Danas se može konstatovati da je usvajanje zakona izazvalo negativno reagovanje Zapada i verovatno uticalo na imidž Rusije, naročito u SAD-u. Međutim, to nije postalo katastrofa za rusko-američke odnose. Ono nije smetalo Rusiji i SAD da sarađuju u sirijskom pitanju, u iranskom pitanju. Drugim rečima, ta akcija je otežala naše odnose, ali nije bila kritična za njihov razvoj.

Vredi da se doda da je administracija predsednika SAD Baraka Obame od početka istupala protiv usvajanja spiska Magnitskog, s pravom smatrajući da će on u Moskvi izazvati veliko negodovanje. Međutim, senatori su odlučili da će uspeti da još jednom ponove svoju inicijativu, predloživši proširiti spisak Magnitskog. Međutim, Bela kuća je odbila da to učini.

Artjom Kobzev,