Život MKS treba da bude produžen

SAD će produžiti rad Međunarodne kosmičke stanice najmanje do 2024. godine. Pomoćnik rukovodioca Nase Vilijam Gerstenmajer precizirao je da je ova odluka doneta posle detaljnog proučavanja stanja stanice i pregovora sa drugim kosmičkim agencijama – parterima sa MKS. On je dodao da je oprema stanice u stanju da radi do 2028. godine.

Posle lansiranja ruske Zore, prvog modula MKS, prošlo je 15 godina. Od tada stanica se uvećala i postala najveće ljudsko uporište u bliskom kosmosu. Njena masa je 420 tona, a razmere veće od fudbalskog igrališta. Posada od 6 ljudi ima sve uslove za rad i odmor, između ostalog izlazak na Internet i sportske trenažere. Sada izgleda čudno, ali prvobitno je bilo planirano da se stanica ukloni sa orbite i da se potopi u okeanu već 2015. godine. Spasilo ju je samo to što je dolazak dodatnih modula veoma kasnio za planom i tada su dodali još 5 godina. Ova jedinstvena kosmička laboratorija može da služi mnogo više, ubeđen je akademik Ruske akademije kosmonautike Aleksandar Železnjakov.

- Korist od stanice postoji. Interesovanje za nju od svih inostranih partnera postoji. Nadajmo se da će američku odluku podržati evropljani, Japanci, i mi, naravno. I ne samo do 24., već i do 28. godine stanica će biti u orbiti. A oni programi i istraživanja koji se na njoj sporovde, zanimljivi su u mnogim oblastima nauke. U medicini, u tehnologijama i geofizici.

Uvećanje roka rada MKS odgovara i kosmičkoj strategiji administracije Baraka Obame. Njena suština je u tome što zadatke osvajanja dalekog kosmosa treba da rešava država, a prebacivanje tereta i ljudi u orbitu bolje je poveriti privatnicima. Na primer, američkim firmama Spejs-eks i Orbital Sajensiz (poslednja je lansirala ka MKS u četvrtak teretni brod Signus). I što duže leti MKS, to će privatne kompanije više narudžbina dobiti. Govori zamenik glavnog urednika lista Novosti kosmonautike Igor Lisov.

- Kod Amerikanaca se sada realizuje program usmeren na zamenu našeg Sojuza privatnim brodovima kao sredstvom dostave ljudi na stanicu. Kongres se protivi ovom programu. To se vidi po tome što on svake godine smanjuje finansiranje traženo za nju. Pod izgovorom da ako ovi brodovi počnu da se grade 2017. godine, a leteće samo do 2020. ispašće skuplja dara nego mera. Nastavak za još 4 godine treba, prema mišljenju autora ideje, da omogući nastavak razrade privatnih pilotiranih brodova.

Svake godine za servisiranje MKS odlazilo je 3 milijarde dolara, delili su im svim učesnicima programa. Za Nasu odlaganje rokova posle 2020. godine ne povlači dodatne troškove, uverava Vilijam Gerstenmajer. Biće korišten novac koji postoji u budžetu agencije, izdvojen za proceduru zatvaranja stanice. A Igor Lisov nije uveren da će taj novac biti dovoljan.

- Svaki krupni program podrazumeva na svom kraju i sredstva za prekid rada, zatvaranje svih ugovora i konačni obračun. Sumnjam da bi se ova sredstva isplatila više od jedne dodatne godine rada stanice.

Produženje roka rada stanice do 2024. godine, da ne govorimo o 2028. godini, može da se ne podudari sa planovima pojedinih učesnika programa MKS, mada su oni sada, reklo bi se, „za“. Nije isključeno da će u izvesnoj etapi prestati da je finansiraju. Šta da se radi? NASA zna šta da uradi ako partneri krenu drugim putem, odgovara agencija. Što se tiče Rusije, ona sama se izjašnjavala za funkcionisanje stanice najmanje do 2028. godine. I u tome ima smisla: tekuće godine ka MKS će se uputiti ruski multifunkcionalni laboratorijski modul težak 20 tona koji do nove decenije očigledno ne bi stigao da uradi sav spektar zadataka. Tako da Rusija neće prestati da finansira stanicu. Mada ona je pripremila za svaki slučaj rezervnu varijnatu: čitav ruski segment može da se odvoji i započne samostalni let.

Boris Pavliščev,