Energetika bez alternative

Naučnici nude svetu nove alternative nafte, uglju i gasu. Reč je o prilično smelim idejama, čija ekonomska ostvarljivost za sada predstavlja predmet diskusije.

Društvo se čudi poletu misli pronalazača koji nas navode da na uobičajene stvari gledamo pod neočekivanim uglom. Na primer, naučnici pokušavaju da naprave baterije koje bi nagomilavale energiju koju izdvaja za vreme dnevne aktivnosti ljudsko telo. Drugi stručnjaci predlažu da se koriste otkucaji srca. Treći nude da se iskoristi zemljina teža. U celini, svetska naučna javnost se uključila u jurnjavu za novim obnovljivim izvorima energije, pošto prethodni alternativni izvori nafti i gasu više ne deluju tako egzotično. Tako se kretanje životinja (i čoveka) vekovima koristilo kao pokretač raznih mehanizama. Dovoljno je da se setimo magarca u vodenici ili roba na galijama. Korišćenje snage zemljine teže nije novo. Upravo na tome je zasnovan princip rada hidrocentrala.

Drugim rečima, ništa principijelno novo u alternativnoj energetici niko za sada ne može da ponudi. Najkonstruktivnije i zaista nove ideje su vezane za rad Sunca, vazdušnih i vodenih masa. Ali upravo na tim tradicionalnim za alternativnu energetgiku pravcima do realnog proboja je još daleko, smatra zamenik direktora za nauku Instituta za probleme nafte i gasa RAN, dopisni član RAN Vasilij Bogojavljenski:

- Radi se o tome što je potreba za energetskim resursima kolosalna. I novi pravci teško da mogu da zamene takve tradicionalne izvore energije kao što su nafta i gas. Ako se prošli vek smatrao vekom nafte, ovaj vek je proglašen vekom gasa. Ne sme se zaboraviti da prilikom korišćenja nafte i gasa, pored energetskih, rešava se i mnoštvo drugih problema. Između ostalog, proizvodnja mnogo korisne robe svakodnevne potražnje. Ona nas okružuju i odustati od njih nije moguće. Tako da će nafta i gas u narednom veku biti nezamenjivi.

Opšti problem alterantivne energetike ostaje njena niska efikasnost, posebno u industrijskim razmerama. Sumarni troškovi na proizvodnju često premašuju količinu dobijene energije. I ako alternativna energetika ima pravo da psotoji, za sada samo kao poćerka tradicionalne. Stariji naučni saradnik Instituta za primenjenu matematiku Keldiš RAN, kandidat fizičko-matematičkih nauka, vodeći stručnjak Energetskog odeljenja Instituta za energetiku i finansije Jurij Rikov uveren je:

- Diverzifikacija izvora energije mora da se desi. Negde oko 2040-50. godine balans će se malo promeniti. Ali sve jedno mineralne sirovine će dugo igrati jednu od glavnih uloga. Sada se smatra da će biti jednaka proporcija nafte, uglja i gasa. Moguće da će biti pridodata obnovljiva energija. Ako se ne dese bitne tehnološke izmene, udeo atomske energije, mislim, biće manji.

Čitav niz eksperata vidi budućnost alternativne energetike u promišljenom korišćenju tehnologija prošlosti. Reč je između ostalog o maloj energetici. Mada ona daje skuplju energiju nego velika, bliskost potrošaču često isplaćuje troškove. Optimizam ulivaju alternative vezane za nove tehnologije i vidove goriva za nuklerne centrale. Reč je o osvajanju termonuklearne sinteze i o idealnom termonuklearnom gorivu, helijumu-3, nađenom na Mesecu. Po mišljenju mnogih naučnika, samo naša zvezda može da pokrije sve energetske potrebe čovečanstva. Ispada da kardinalna rešenja energetskog problema naše civilizacije u svakom slučaju zahtevaju izlazak van granica Zemlje. To je mnogo skup posao koji podrazumeva visok razvoj nauke. Ali u slučaju uspeha rezultat će bogato isplatiti sve moguće i nemoguće troškove.

Sergej Duz,