Skulpturalni lik srebrnog veka

Uoči 150. godišnjice rođenja prve ruske žene-vajara – Ane Golubkine moskovska Tretjakovska galerija otvorila je izložbu radova istaknute vajarke. Više od 30 dela od mramora i gipsa, drveta i bronze predstavljeno je u salama, posvećenim ruskoj umetnosti Srebrnog veka – kulturnom periodu sa početka 20. veka.

Ta izložba bi s pravom mogla biti otvorena u jednom od 4 grada, glavnih u životu Ane Golubkine. Pre svega, u starom podmoskovskom gradu Zarajsku. Tu je Golubkina rođena 28. januara 1864. godine, gde je i skončala. Ona je čitavog svog života volela da koristi belu glinu iz mesne rečice Osetar (Jesetra) za svoje radove. Čak i kada se preselila u Moskvu da bi studirala na tečaju lepih umetnosti, braća su joj redovno donosila taljigama njenu omiljenu zarajsku glinu.

Posle Moskve, ona je otišla u Peterburg - u Imperatorsku Akademiju umetnosti, zatim u Pariz, gde je učila kod čuvenog francuskog vajara Ogista Rodena i postigla priznanje, kada je dobila medalju pariske umetničke izložbe 1899. godine. Kao rezulat svega toga stvaralaštvo Ane Golubkine je spojilo ruski psihološki realizam i najnovije za rub 19. i 20. veka tokove u evropskoj umetnosti – simvolizam i impresionizam, ispričao je Glasu Rusje naučnik Tretjakovske galerije Dmitrij Čudinov.

- Golubkina je bila apsolutni novator. To je ona preuzela od Rodena, koga je veoma poštovala. Ona je više puta posetila Evropu i preko izložbi, u kojima je učestvovala, jer je tamo imala radionicu, zato je osvojila i poprimila evropsku kulturu. Ustvari je to autor, koji je izašao van predela nacionalne škole, mada je to bezuslovno ruski autor.

Na jubilarnoj izložbi u Tretjakovskoj galeriji su predstavljeni, pre svega, skulpturalni portreti – omiljeni žanr Ane Golubkine. Tu je, na primer, veličanstveni portret Lava Tolstoja, izvajan u bronzi, kao i veoma ekspresivan portret ruskog pesnika-simboliste Andreja Belog, koji kao da nije izvajan od gipsa, već montiran od nerva. Tu je u stilu Drevnog Egipta portret Italijanke u godinama od toniranog mramora, koji otkriva čitav život te žene. Najizražajnije su fantazije Golubkine. Na primer, vaze iz serije «Magla» ili dvofigurna kompozicija «Vatra», gde je striktan lik kao da je sakriven u amorfnoj masi. Onima, koji su se navikli na klasične skulpturalne oblike, biće teško da ocene radove Golubkine, nastavlja Dmitrij Čudinov.

- Njeno stvaralaštvo sačinjavaju ne antičke kopije, to je drugi oblik, drobljen. Radi izražajnosti, Golubkina često deformira skulpturu. Te plastične mogućnosti izdvajaju njene radove, čine ih posebnim i prepoznatljivim.

Ana Golubkina nije dugo živela, 63 godine. Nažalost, ona nije ostavila direktne naslednike njenog stvaralaštva., mada su njenu radionicu posećivali mladi vajari – učenici. Dmitrij Čudinov objašnjava to ovako:

- Bukvalnih naslednika njenog stila nije bilo, jer je njena originalnost bila povezana upravo sa originalnošću Golubkine kao čoveka. To je bila ličnost! Njen status su priznavali praktično svi krupni umetnici iz tog vremena, odnosno, kruga Srebrnog veka: ona je bila glas te epohe.

Ana Golubkina spada u niz jarkih predstavnika divnog Srebrnog veka, svojih prijatelja, kao što su pesnik Valerij Brjusov i slikar Aleksandar Benoa, filozof Vasilij Rozanov i kompozitor Aleksandar Skrajabin. Pored njih, ona je potvrđivalja rusku umetnost kao baštinu čitavog kulturnog čovečanstva.

Olga Bugrova,