U Jekaterinburgu počela da radi „mini-fabrika za proizvodnju ćelija“

Čekanje na donatorsko tkivo i strah od odbacivanja presađenih ćelija će uskoro ostati u prošlosti. U Rusiji je počela s radom laboratorija opremljena „mini-fabrikom“ za gajenje ljudskih ćelija koja ispunjava sve međunarodne zahteve i standarde.

U Jekaterinburgu je u bazi Instituta za medicinske ćelijske tehnologije počeo da radi jedinstveni robotizovani mini-kompleks. Pre svega, projekat će omogućiti da se vrše naučna istraživanja u oblasti medicine obnavljanja ćelija, a takođe da se iz ciklusa kliničkih ispitivanja isključe životinje.

Robot koji radi prati kvalitet materijala koji se uzgaja i stalno povećava njegov obim. Ćelije koje se gaje mogu biti različite, u zavisnosti od toga koje oštećeno tkivo treba da se obnovi. Po rečima zamenika glavnog lekara za nauku Instituta medicinskih ćelijskih tehnologija Sergeja Sazonova, glavni napori će u najskorije vreme biti usmereni na istraživanja i uvođenje u terapiju u najrazličitijim slučajevima:

- Pre svega, to su bezuslovno oštećenja kože usled ranjavanja, pošto se to teško leči. U praktičnom zdravstvu to su i defekti od opekotina i defekti usled šećerne bolesti, na primer, trofičke rane donjih ekstremiteta. Mislim da je to prva stvar na kojoj će se raditi ove godine.

Osim toga, ćelijske tehnologije su isprobane u mnogim pravcima. Na primer, u lečenju opekotina i u borbi protiv promena na koži usled starenja.

Danas se vrše ispitivanja svih mogućih oblika primene ćelijskih tehnologija i u hirurgiji krvnih sudova – za lečenje i sprečavanje moždanih udara. Prvostepenu važnost izuma u oblasti tehnologije primene materijala koji se gaje istakao je rukovodilac Centra za opekotine Instituta za hirurgiju „Višnjevski“ RAMN Andrej Aleksejev:

- Danas je to naučna laboratorija koja vrši laboratorijska ispitivanja u oblasti biotehnologija. Kad se radi o biotehnologiji prosto napraviti materijal znači obaviti polovinu posla. Glavno je da se stvori tehnologija za primenu ovih materijala. Drago mi je što se pojavila takva laboratorija. To u budućnosti može da poveća mogućnosti koje se već primenjuju kod nas u zemlji i koje će se usavršavati ubuduće.

Stalno stvaranje ćelijskih materijala izaziva potrebu za kriobankama. U specijalnim spremištima zamrznute ćelije tkiva pacijenata moći će da se čuvaju dok ne budu potrebne. Sama banka će poslužiti kao baza bioloških materijala za različitie vrste ispitivanja ne samo u zemlji, već i van njenih granica, smatra Sergej Sazonov:

- Zato, ako ćelijski materijal prenesemo u banku, koja takođe bude odgovarala standardima, na izlazu ćemo dobiti materijal koji je u potpunosti ekvivalentan i ispunjava međunarodne zahteve. I u ovom sistemu se vrši razmena materijala, odnosno u ovom slučaju ćemo potpuno besplatno moći da dobijemo ćelijske materijale od zapadnih kolega.

Danas u Rusiji već postoji devet kriobanaka, jedna ima međunarodni sertifikat. U perspektivi je planirano da se na bazi laboratorije u Jekaterinburgu napravi sopstvena banka, koja ispunjava međunarodne standarde. Već se vrše pregovori za isporučivanje takve opreme TEHNOPARKU u Novosibirsku. Trenutno u Evropi radi oko 40 sličnih stanica, a u svetu ih ima preko 200 – različitih modifikacija. Za Rusiju je veoma važno da uvede poznate tehnologije, da ih proširi i da počne da radi s međunarodnim sistemom sličnih fabrika i banaka. Dakle, novi izumi u medicini za obnavljanje tkiva ubrzaće mogućnost primene lečenja u praksi i spasiće živote stotinama pacijenata.

Natalija Smirnova,