Srbski fotograf Darko Domazet: Kao kod kuće u trećoj prestonici Rusije Nižnjem Novgorodu

Poznati srbski fotograf Darko Dozet predstavio je u Kulturnom centru Novi Sad izložbu svojih radova Nižnji Novgorod – kormilo Rusije. Grad atomskih podmornica i drvenih kućica u centru, proleterskog pisca Maksima Gorkog i bogatih trgovaca Darko Dozet zabeležio je na februarskom mrazu.

Između ostalog to nije pokvarilo umetnički doživljaj  grada-pobratima Novog Sada ni za autora,  ni za mnogobrojne posetioce izložbe – ovo je upravo onaj slučaj kada svi zainteresovani nisu mogli da uđu. Izveštač Glasa Rusije razgovarao je sa Darkom Dozetom o avionskoj industriji Nižnjeg Novgoroda, piscima bravarima i o tome bez čega se ne može shvatiti Rusija...

- Nižnji Novgorod je prelep za fotografisanje. Ono što me je impresioniralo u Nižnjem Novgorodu to je koliko se ljudi brinu da vrati stvari sjaj. Nižnji Novgorod je i trenutno prelep, ali nakon završetka obnove koja je u punom jeku, postaće prestižna turistička destinacija. Ono što bih posebno izdvojio - to su ta sela južno od grada, selo Oranki i čitava oblast tih drevnih kuća koje su imale sreću da budu sačuvane i da mi danas možemo da ih doživimo i da osetimo duh prošlosti.

Da li možete da uporedite Nižegorodski kremlj sa Moskovskim?

- Deluje mi da je kremlj u Nižnjem Novgorodu nekako pristupačniji narodu, da je nekako više sjedinjen sa gradom dok se u Moskovskom kremlju vidi carski duh, vidi se da je to jedno ozbiljno zdanje, u kome se dešavaju važne stvari.

Jednom je veliki operski pevač Šaljapin napisao u dnevniku da se u Nižnjem oseća kao kod kuće. A vi?

- Imao sam tu sreću da mi kolege iz Ruskog muzeja fotografije budu domaćini i ja sam se osećao kao da sam u svom gradu. Svi na ulicama su bili prijatni, otvoreni i čak su me pozivali u goste i želeli sa mnom toliko da se druže da ja prosto… trpela je fotografija pa sam se jedva izvlačio da ne idem ljudima u goste da bi što više mogao da fotografišem

Nižnji Novgorod nazivaju spasiocem Rusije, tačnije džepom, imajući u vidu kao prvo da je ovde formiran narodni pokret koji je isterao poljske intervente, a kao drugo automobilsku fabriku GAZ. A kako biste vi formulisali ulogu koju igra savremeni grad?

- Bio sam fasciniran kad su mi rekli da je ova fabrika GAZ u jednom momentu zapošljavala 130 hiljada ljudi. Toliko ne zapošljavaju sve fabrike koje trenutno postoje u oblasti, gde ja živim… Nižnji Novgorod za mene je na svoj osoban način prestonica industrije, pronalazaštva. To je neki pravac u kome vidim Nižnji Novgorod, kao neku vrstu jedne od tri prestonice Rusije.

Ne može se posetiti Nižnji Novgorod a da se ne poseti Čkalovsko stepenište, nazvano u čast sovjetskog probnog pilota, komandira posade aviona koji je izvršio prvi neprekidni let Moskva-Severni pol-Vankuver. O tome vaša izložba takođe govori?

- Upoznao sam goste izložbe sa veličinama Nižnjeg Novgoroda i uopšte sa tim da je on jedan od vodećih gradova u aviaindustriji sveta. Samim tim sasvim je prirodno da ima i najbolje pilote na svetu.

Pre nekoliko godina američku književnu nagradu dobio je bravar iz Nižnjeg Novgoroda Oleg Makoša. Među njegovim (vrlo zanimljivim) radovima je i svojevrsni "alko-vodič" kroz grad. A šta vi možete da posavetujete sunarodnicima da pogledaju?

Po pitanju gospodina bravara to je možda neka genetika, jer su godinama u Nižegorodsku oblast naseljavani najineteligentniji ljudi, profesori, naučnici, tako da se tu oseća duh ruske inteligencije. To što je on po zanimanju bravar ništa ne govori o njegovoj ličnosti i sposobnosti. Bravar je na papiru, a privatno može da bude sve. Preporučio bih obavezno što više šetnje po gradu i da se odvoji dan za posetu manastiru Divejevo i selima oko Nižnjeg Novgoroda, jer bez toga se Rusija ne može doživeti.

Timur Blohin