Vrhovna rada oslobodila Juliju Timošenko

Vrhovna rada Ukrajine usvojila je u subotu (22. februara) odluku „O ispunjavanju međunarodnih obaveza Ukrajine o oslobođenju Julije Timošenko“. Glas Rusije podseća na osnovne događaje biografije bivšeg premijera Ukrajine.

Julija Timošenko je rođena 1960. godine u Dnjepropetrovsku u mešovitoj porodici Letonca i Ukrajinke. 1984. godine završila je ekonomski fakultet Dnjepropetrovskog državnog univerziteta. Bila je zaposljena kao inženjer-ekonomista u fabrici za mašinogradnju. 1991. godine sa mužem je osnovala korporaciju „Ukrajinski Benzin“, koja se posle 4 godine pretvorila u industrijsko-finansijsku korporaciju „Jedinstveni energetski sistem Ukrajine“ sa prometom od 11 milijardi dolara. Uz podršku predsednika stranke Gromada i premijera Pavla Lazarenka, korporacija je imala monopol na trgovinu ruskim prirodnim gasom u Ukrajini. U junu 1997. godine, posle ostavke Lazarenka, „gasna princeza“, kako su je nazivali, igubila je položaj šefa korporacije-monopoliste, ali je bila na čelu „sive vlade stranke Gromada“. Posle hapšenja Lazarenka u SAD-ama u februaru 1999. godine, Timošenko je osnovala Sveukrajinsko udruženje Batkivština, koje je kasnije ušlo u blok Julije Timošenko – centrističko udruženje ukrajinskih stranki. Danas ono obuhvata i UDAR Vitalija Klička.

Politička karijera Timošeko kao poslanika Vrhovne rade ređala se s njenim radom u vladi: 2000. godine ona postaje zamenik premijera za pitanja gorivno-energetskog kompleksa, 2005. premijer, kao i 2007. godine. Uskoro posle promene predsednika Ukrajine Viktora Juščenka za Viktora Janukoviča protiv Julije Timošenko je pokrenuto nekoliko krivičnih predmeta. 5. avgusta 2011. godine je uhapšena u vezi sa premašivanjem vlasti i službenih punomoćja pri zaključivanju gasnih ugovora s Rusijom 2009. godine. U oktobru 2011. godine presuda je glasila: 7 godina zatvora. 22. februara 2014. godine Vrhovna rada je usvojila odluku o oslobođenju Julije Timošenko. Međutim, predsednik Viktor Janukovič je nazvao to, kao i druge odluke, koje su usvojili poslanici, nezakonitim.

Aleksandar Pelt,