Uzaludne gasne brige EU

Uvećati kupovinu gasa kao zamenu ruskom. Takvu mogućnost razmatraju vlade zemalja EU u kontekstu krize u Ukrajini. Ipak, po mišljenju međunarodnih stručnjaka, teško da će EU to biti povoljno. Evropa za to nema ni vremena, ni novca. I jedno i drugo je u deficitu.

Pad obima kupovine gasa iz Rusije u EU skoro je nemoguć, pri tome i u skorijoj i u daljoj budućnosti. Tako smatra ekspert Centra za strateška i međunarodna istraživanja Edvard Čou. Mišljenje ovog stručnjaka iz SAD ovih dana objavili su ruski mediji. Objašnjavajući svoju izjavu on ukazuje na to da pre nego što se odluči na diferzifikaciju gasnih isporuka, EU će morati da potroši na desetine, a možda i stotine milijardi dolara za razvoj odgovarajuće infrastrukture – cevovoda i terminala za prijem tečnog gasa. Ipak rentabilnost postojećih terminala mogla bi da bude i bilja, kaže direktor Instituta za nacionalnu energetiku Sergej Pravosudov.

- Poslednje dve godine oni stoje praktično nepopunjeni. Zato što se gas za ove terminale ne pojavljuje. Oni se koriste maksimalno na trećinu, možda i manje. I to već dovodi do gubitaka investitora. Problem se objašnjava prosto. Tečni prirodni gas je otišao tamo gde on može da se proda skuplje, u Aziju. To je Japan, Južna Koreja, Kina. A u Evropi cene gasa su prilično niske, zato tečni gas tamo ne ide mnogo.

Čak uz najpovoljniju konstelaciju prve isporuke gasa umesto ruskog Evropa će videti najranije 2015. godine. I to će još morati da se potrudi. Jer po podacima međunarodne energetske agencije, na udeo Rusije otpada više od trećine svih isporuka u EU. Samo prošle godine EU je kupila od Rusije skoro 170 milijardi kubnih metara. Severna Afrika je spremna da pruži Starom Svetu za sada samo manje od 50 milijardi, Iran i Azarbejdžan u celini oko 60 milijardi kubnih metara gasa. Zato EU teško da će u skorije vreme naći alternativu sa istim garancijama, u istom obimu i po istoj ceni, smatra glavni strateg finansijske grupe BKS Maksim Šein.

- Ni sada, ni u narednih 10 godina od ruskog gasa Evropa ne može da odustane. Sasvim sigurno ne u potpunosti. Delimično je moguće, ali to će EU koštati preskupo. Cijena gasa će biti veća on one po kojoj isporučuje Rusija.

Može se, naravno, pretpostaviti da će vremenom EU naći zamenu ruskim isporukama, kaže direktor Instituta za nacionalnu energetiku Sergej Pravosudov. Na primer, može da počne da se eksploatiše sav pronađeni iranski gas, i da se sav isporučuje u Evropu. To bi moglo da bude dovoljno za izvesno vreme kao alternativa.

- Ali treba shvatiti da ima ugovora koji su potpisani na 20 godina sa Rusijom i tamo su predviđeni penali. Potpuno je bezumno anulirati ih. Kao drugo, sopstvena eksploatacija u Evropi naglo pada, i EU će doći do toga da za neko vreme i Iran ne može da popuni rupe u evropskom gasnom balansu. Zato sve jedno će morati da se obrate Rusiji, lideru po rezervama gasa u svetu. Tako da čak teorijski to je nemoguće učiniti.

Dodatne obime tržištu sada može da ponudi samo Rusija. I ne po azijskim cenama – 600-700 dolara za hiljadu kubnih metara, već za istih tih 350 dolara. I za Rusiju da uveća izvoz goriva u Evropu nije problem. Samo kada bi hteli potrošači. A to će se najverovatnije desiti pre ili kasnije. Ako je verovati prognozama američke kompanije Ekson Mobil, zavisnost EU od uvoza gas au narednih 10 godina će skočiti sa aktualni 45 do 60 odsto.

Oleg Obuhov,