Nestanak malezijskog boinga: više verzija

Vlasti Malezije su počele istragu u vezi sa nestankom svog Boinga-777, koji je nestao sa ekrana radara u subotu nad morem na putu iz Kuala-Lumpura za Peking. U njemu je bilo 239 ljudi, među njima jedan građanin Rusije. Prvo je reč bila o eventualnom kvaru, danas se priča o terorističkoj akciji. Pojavile su se informacije da je nekoliko putnika registrovano sa tuđim pasošima.

Za sada nije pronađen nikakav trag katastrofe, osim uljanih mrlja u Južno-Kineskom moru između Malejzije i Južnog Vijetnama. Tamo je upućeno 40 brodova i 20 aviona iz 6 zemalja. Ima nekih informacija, koje omogućuju da se pretpostavlja o uzroku nestanka aviona. Pred mirofonom je predsednik fonda Partneri civilnog vazduhoplovstva i zaslužni pilot SSSR-a Oleg Smirnov.

- Prvo, trasa, kojom je leteo avion, ima 100 posto radarsku kontrolu. Čudno je što kopnene službe i vojna lica nisu izračunali tačno mesto pada aviona. Druga činjenica zabrinjava: dva putnika su imala tuđe pasoše državljana zapadnih zemalja. Oba pasoša su ukradena u Bangkoku. To omogućuje da se pomisli o zločincima, koji su dospeli u avion. Još nešto: posada nije poslala nijedan alarmni signal, što svedoči da je to bilo veoma brzo i neočekivano i za posadu.

Nije jasno, zašto su u avionu isključili automatski sistem, koji na pitanje sa zemlje saopštava tačne koordinate aviona. Zašto se avion udaljio od kursa, verovatno, pokušavajući da se vrati u Kuala-Lumpur. To je registrovao civilni radar. U svakom slučaju o kidnapovanju aviona od strane terorista, obilasku oluje ili opremi, koja je zatajila, pilot mora da saopšti dispečeru, kao i o svojim akcijama u toj situaciji.

Tokom istorijata Boinga-777 dogodilo se samo jedna havarije: protekle godine prilikom ateriranja u San-Francisku avion je napustio pistu i zapalio se, poginulo je 3 čoveka. Oleg Smirnov nastavlja.

- Boing-777 se u toku 20 godina pokazao kao veoma pouzdani avion. On je konstruisan tako da u letu nad okeanom, ako zataji jedan motor, to ne menja čak ni konfiguraciju leta. Putnici to ne osete.

Može da se pretpostavi da je došlo do eksplozije. Onda bi u moru plovili odlomci, razbacani na velikoj površini. Međutim, katastrofu je mogla da izazove i mala eksplozija, kaže generalni direktor savetničko-analitičke agencije Bezbednost letova Sergej Melničenko.

- Ako je dehermetizacija bila rezultat eksplozije, onda je pao pritisak vazduha u kabini pilota i putničkom salonu. Na visini 10,6 kilometara tako nešto pratktično vodi smrti. Zato ne bi bilo pravo da se govori da je posada mogla nešto preduzeti u takvoj situaciji.

Među drugim verzijama verovatne havarije su samoubistvo pilota ili pogodak raketom, koja je slučajno lansirana. Tako se nešto dešavalo. To bi mogle da pokažu crne kutije, koje se moraju tražiti na dnu mora. To su uređaji, koji registruju karakteristike leta i razgovore posade, kao i zvučne signale za sonare, koji se dobro čuju u vodi. Međutim, domet njihovih emisija nije velik, dok mesto udesa ni približno nije poznato. Od toga zavisi, koja će zemlja biti na čelu istrage.

U međuvremenu zagonetaka ima sve više. Rođaci jednog Kineza, koji je bio u avionu, primili su signal njegovog mobilnog telefona. Posle toga se telefon isključio. Malejzijske vlasti pokušavaju da saznaju nad kojim rejonom mora je bio taj kontakt. Za sada su u taj region upućeni istražni tim Nacionalnog saveta za bezbednost na transportu SAD, eksperti Bojinga, kao i agenti FBI.

Boris Pavliščev,