Holanđani pozivaju sve da grade brane

Naučnici iz Instituta za proučavanje životne sredine u Amsterdamu izračunali su: ako sada veliki potopi u Evropi nastaju otprilike jednom u 16 godina, do 2050. godine oni će se dešavati svakih 10 godina.

Pri tome ako su u periodu od 2000. do 2012. godine poplave koštale EU oko 5 milijardi evra, materijalni gubici od potopa 2013. iznosili su već oko 12 milijardi evra. A do 2050. godine ova suma će se u najmanju ruku udvostručiti.

Moguće je smanjiti finansijske rizike ako se unapred ojačaju potencijalno osetljiva mesta. Pri tome treba imati u vidu da su baseni raznih reka uzajamno povezani. Ako reke plave Centralnu Evropu, u Istočnoj Evropi je takođe moguć potop, ukazuju naučnici.

A tamo gde je podizanje brani nemoguće, stručnjaci predlažu da se odustane od izgradnje stanova i podizanja značajnih objekata infrastrukture. Računa se da ako velike poplave na određenom mestu nije bilo sto godina, onda ni narednih sto neće biti, mada to danas ne vredi. Čovek je svojom delatnošću izveo iz balansa klimatski sistem planete i tamo gde su se nekada dešavale lake poplave sada su mogući veliki potopi, smatra rukovodilac klimatskog programa ruskog odeljenja Svetskog fonda divlje prirode Aleksej Kokorin.

- Prilikom izbacivanja ugljen-dioksida, drugih gasova efekat staklene bašte nešto jača, bukvalno za 3-4%, ali to dovodi između ostalog ka neravnomernijem rasporedu padavina. Umesto 10 manjih kiša jedna vrlo jaka. Ili nagli dolazak toplog vazduha izaziva naglo toljenje snega. Tačnije apsolutna količina padavina će rasti polako, a neravnomernost će nastaviti značajno da se uvećava.

U celini zaključci holandskih klimatologa se potpuno uklapaju u prognoze ruski meteorologa. Količina elementarnih nepogoda i klimatskih anomalija će se osetno uvećavati u čitavom svetu. Između ostalog na Dalekom Istoku i Jugoistočnoj Aziji priroda padavina je drugačija nego u Evropi, ali tendencije su iste, kaže ekspert Aleksej Kokorin.

- Ako se uzme Daleki Istok, tamo je monsunska cirkulacija vazdušnih mas ai takozvani istočnoazijski monsun. Ali za njega prognoza je otprilike ista. Cirkulacija će se menjati. Na kraju i količina kiša i dužina monsuna i maksimalna količina padavina koje mogu da padaju za 5 dana može da se bitno uveća.

Rosgidromet je sastavio prognozu poplava na Dalekom Istoku za 2014. godinu. Poplave se očekuju u Habarovskoj pokrajini, Jevrejskoj autonomnoj oblasti, Amurskoj i Sahalinskoj oblasti, kao i na Kolimu, Kamčatki i Čukotki. Radi sprečavanja sitaucije od leta i jeseni prošle godine u regionu je postavljeno nekoliko mobilnih hidroloških laboratorija i postavljeni su automatizovani merači nivoa vode. Očekuje se da će maksimalni vodostaj dolaziti u tri etape bez ekstramnih pojava.

Natalija Kovaljenko,