Dvostruki jubilej ruske muzike

Dva velika datuma krase ovogodišnji prolećni kulturni kalendar. 18. marta navršilo se 170 godina od rođenja Nikolaja Rimskog-Korsakova, a 21. marta obeležilo se 175-godišnjica rođenja Modesta Musorgskog. Jubilejima klasika ruske muzike posvećeni su festivali u mnogim gradovima Rusije i pre svega u Peterburgu – gradu za koji su oba kompozitora neraskidivo vezani.

Rimski-Korsakov i Musorgski su stvarali rame uz rame. Oni su pripadali peterburškom udruženju koje se pojavilo sredinom 19. veka i ušlo u istoriju pod nazivom Snažna gomila. Pet kompozitora koji su sanjali da formiraju novu rusku muzičku umetnost sa upečatljivim nacionalnim crtama. Proučavali su rusku istoriju, folklor, rusko crkveno pojanje, ruske književne spomenike i čak obični ruski govor u njegovom karakterističnom svakodnevnom obliku. Sve to se pretvaralo u prepoznatljivo rusku „po duhu i slovu“ muziku. Peterburška grupa postala je prvo uporište ruske nacionalne kompozitorske škole.

Nikolaj Rimski-Korsakov je izvršio svoju namenu u potpunosti. Ostavio je 15 opera, među kojima je „najtraženija“ danas za postavke – Carska nevesta. On je komponovao dosta dela za orkestar, među njima popularnu svitu Šeherzada. Ali najvažniji su njegovi učenici. Profesor Peterburškog konzervatorijuma Rimski-Korsakov je vaspitao ogroman broj ruskih i stranih kompozitora: dovoljno je navesti Igora Stravinskog i Sergeja Prokofjeva.

Ipak najmasosvojniji u petorki kompozitora iz ove grupe bio je Modest Musorgski. Upravo on je bio autor dela koja mogu da se nazivaju amblemima ruske muzike. To je i superpopularni instrumentalni ciklus Slike sa izložbe i opera po Puškinovoj tragediji Borid Godunov, koja ne silazi sa scena mnogih pozorišta sveta. Muzički jezik Musorgskog bio je neobično nov za svoje vreme, neverovatno su ga cenili najprogresivniji strani kompozitori. Divio mu se Mađar Franc List, Francuzi Klod Debisi i Moris Ravel. Pri tome prava snaga Musorgskog se sastojala u njegovoj genijalnoj sposobnosti da u muzici zabeleži životnu istinu, smatra istoričar muzike Varvara Pavlinova.

- On ima odličnu frazu koju želim da citiram: Meni se čini da izuzev retkih slučajeva, ljudi ne trpe da sebe vide onakvim kakvi u stvari jesu. Prirodna je osobina ljudi da se čak sami sebi čine boljim. Ali u tome je sumanutost što umetnici, prikazujući ljude boljim nego što jesu, predstavljaju život gorim nego što jeste. I on ponavlja, ne kopirajući sižee u njihovoj dubokoj suštini, iskustvo antičke tragediji čije je smisao da se čovek pokaže onakav kakav jeste, kako bi se ljudi užasnuli i osetili saučešće. To je veliki tragični umetnik. On je aktuelan za svaku epohu.

Slava ruskih nacionalnih muzički genija – Rimskog-Korsakova i Musorgskog, odavno je prekoračila granice Rusije. I danas njihova muzika živi pod parolom koju je istakla Snažna gomila: Napred, ka novim obalama!

Olga Bugrova,