Ruskinja proputovala "pola sveta", a Srbija joj je omiljena

Iako je ona proputovala 45 zemalja, Beograd ima posebno mesto u njenom srcu, a Srbija je ostala omiljeno mesto. Naša sagovornica je Peterburžanka Marija Fjodorova, po profesiji novinarka, a u duši avanturista, autor mnogih popularnih podkasta. Među njima su i oni posvećeni balkanskim zemljama.

To je sve počelo 2011. godine, kada je Marija bila na odmoru u Crnoj Gori i tražila jeftinu avionsku kartu za Moskvu. Ona je saznala da je najpristupačniji let preko Beograda, a u srpsku prestonicu se uputila vozom. Ta je vožnja ispala «egzotična».

- Nisam znala da ovaj voz gotovo uvek kasni. Moj voz je zakasnio 5 sati, dakle, snage su bile pri kraju. Međutim, zahvaljujem sudbini za to iskustvo, jer sam odmah shvatila da idem u zemlju, koja će mi se dopasti. Naročito su me obradovali navijači Partizana, koji su se vozili istim vozom, ljuljali vagon i pevali. A nakon mesec i po dana, došla sam ponovno da bih detaljno upoznala prestonicu.

Beograd nije dovoljno turistički posetiti, treba ga polako otkrivati, to je njegova specifičnost. Slažete li se?

- Istina je. Većina mojih priatelja, koji su tamo bili na proputovanju, obraćala je pažnju na neke, prema mom mišlenju, glupe detalje, kao što su recimo, drveće na balkonima višespratnica i sive socijalističke građevine. Kada ideš i pažljivo gledaš, shvataš da u Beogradu ima tako mnogo toga da će ti biti potrebno više godina da ga upoznaš.

Često volimo nešto zbog detalja. Recimo, kao što je lik iz romana Henriha Bela «Mišljenja jednog klovna» obožavao svoju devojku za pomalo usporeno kretanje njene ruke, kada je zatvarala poklopac tube sa pastom za zube. Gradove takođe volimo zbog nekih skrivenih uglova, ispričajte o njima…

- Najlepši su u ovom gradu ljudi. Oduševljavaju me Srbi, njihova iskrena ljubav prema Rusima i sposobnost da brzo prelaze «na ti», kao i česti osmeh, što nam često fali. Sećam se da su domaćini manjeg porodičnog hotela, gde sam odsela, saznavši da nisam stigla da skoknem u supermarket, brzo organizovali večeru, nakon koje smo razgovarali o svemu i svačemu. Takođe mi se sviđa, što se Beograđani bave sportom, u gradu postoje uslovi za to.

Moja omiljena zgrada se nalazi na ćošku Brankovog mosta i keja: ona je stara, oronula, ima balkončiće. Kada sam tu bila zadnji put, otapao se sneg, zgrada na pozadini plavog neba se videla kroz kapi vode, koje su padale sa krova, to je bio divan prizor. Kada se nađeš u Beogradu, nađeš se istovremeno u tri grada: stari Beograd, Zemun i Novi Beograd, koji oduševljava širinom bulevara.

Marija, Vi ste završili kurs za hitnu pomoć i zato ćete verovatno shvatiti, ako napravimo jedno upoređenje: postoje ljudi, za koje je dolazak u Beograd recimo, par puta godišnje, sličan tečnom amonijaku, koji se daje čoveku koji je pao u nesvest kako bi se povratio.

- To je dosta teško objasniti. Razgovarala sam s ljudima, koji misle isto tako kao i ja. Oni su me odmah razumeli i počinjali da radosno klimaju glavom: to su oni, koji idu u Beograd par puta godišnje da bi udahnuli sveži vazduh i oni, koji su se tamo preselili. Ostala sam ravnodušna prema nadmenim evropskim prestonicama, mada su one, bezuslovne, lepe. Međutim, lično tamo nemam osećaj da se problemi povlače u zadnji plan… Svako ima geografska mesta, gde mu se duša oseća kao kod kuće. Kada avion aterira na aerodromu «Nikola Tesla», sama sebi kažem: hvala Bogu, praktično sam kod kuće.

Inače, Marija Fjodorova ne samo da se ona sama raduje, već i prenosi svoju radost na druge. Uskoro će na nekim raskrsnicama Severne prestonice Rusije stajati oznaka, poznata srbskim vozačima «Ne blokiraj raskrsnicu». Zahvaljujući Marijinoj inicijativi, društvene organizacije su sve neophodne mere razmotrile sa saobraćajnom policijom, pa će možda i kod nas zastoja biti manje. Inače, Marija Fjodorova je tokom tradicionalnih peterburških „Predavanja na debarkaderu“ ispričala o putovanjima u Srbiju. Čini se je da je za mnoge putovanje u Srbiju san i alternativa drugim popularnim turističkim pravcima, - zaključue ona.

Timur Blohin,