Promocija knjige „Srbija u Velikom ratu“ u Ruskom domu u Beogradu

Uprkos hladnom vremenu i kiši koja je neprestano padala nad Beogradom, velika sala Ruskog doma je u sredu uveče bila puna zainteresovanih ljudi koji su došli na predstavljanje nove knjige pod nazivom „Srbija u Velikom ratu 1914-1918“.

Na promociji su govorili njeni autori i specijalni gosti, koji su tom prilikom detaljno objasnili značaj pojavljivanja knjige baš u ovom trenutku, na stogodišnjicu od početka Prvog svetskog rata, kada mnogi pokušavaju zlonamerno da falsifikuju istoriju i lažno optuže Srbiju za njegovo izbijanje. To je već na samom početku potvrdila profesor Mira Radojević, koautor knjige, rekavši da je ona nastala kao neka vrsta pobune protiv revizionističke istorije, i još je pojasnila da je knjiga izdata uz pomoć srpske dijaspore, Srpske književne zadruge i Beogradskog fonda za svet ravnopravnih.

Ona je istakla da se pred prisutnima nalazi kratka istorija Srbije i srbskog naroda u Velikom ratu, te upozorila da se danas u svetu ulaže ogroman novac u štampanje mnogih knjiga kojima se pokušava oprati istorija gubitničkih sila. Takođe, profesor Mira Radojević je pozvala domaće istoričare da i oni na isti način daju svoj doprinos da se sačuva kolektivno sećanje na zajedničku prošlost. A drugi koautor knjige, akademik Ljubodrag Dimić je podsetio javnost da su poražene sile u Prvom svetskom ratu već 1920-ih i 30-ih godina počele laganu reviziju istorije, a za današnje pokušaje prekrajanja istorije je kazao da su oni motivisani političkim razlozima.

Nadalje, akademik Dimić je naveo da se na početku knjige postavlja pitanje – da li je Srbija želela taj rat, i odmah zatim je dao iscrpan odgovor sa mnoštvom konkretnih argumenata kojima se dokazuje da je Srbija u to vreme htela dugotrajan mir, s obzirom da joj nikako nije bilo u interesu, niti je mogla, da započinje ratni sukob. Naposletku, posle drugih učesnika, nekadašnji ministar spoljnih poslova Živadin Jovanović je govoreći o knjizi podvukao da ona predstavlja branu protiv optužbi na račun Srbije, te da ima veliki nacionalni i moralni značaj. On se posebno osvrnuo na ultimatum Habsburške monarhije ispostavljen Srbiji 1914. godine, i rekao da ultimatumi imaju kontinuitet i sa novijom istorijom, podsetivši na ultimatum u Rambujeu, kao i na ultimatum Ahtisarija nakon bombardovanja Srbije. On se potom kao bivši diplomata sa velikim iskustvom zapitao da li i danas treba da vodimo istu politiku kao te 1999. godine ili trebamo uhvatiti korak sa novim trendovima u kontekstu najnovijih događaja na istoku?

Na kraju prezentacije knjige „Srbija u Velikom ratu 1914-1918“, Živadin Jovanović je obelodanio inicijativu da se povodom stogodišnjice od Prvog svetskog rata na beogradskom Kalemegdanu podigne spomenik srbskim i ruskim vojnicima koji su u njemu učestvovali, a pri tom je izrazio nadu da će i državne institucije da prihvate tu ideju, što je prisutna publika pozdravila burnim aplauzom podrške. Na taj način je, govorima autora knjige i izdavača, te uz nekoliko vrhunskih muzičkih interpretacija i čitanjem probranih odlomaka, u velikoj sali Ruskog doma u Beogradu predstavljena najnovija knjiga koja podseća na uzroke izbijanja i tok Prvog svetskog rata, za koga je tadašnji predsednik srpske vlade Nikola Pašić rekao – da ga Srbija nije htela, ali je morala da ga prihvati zbog narodne časti i državnog suvereniteta.

Ratko Paić,