Lovci na glasove iz Evropskog parlamenta

Ovih dana Evropska komisija je usvojila rezoluciju prema kojoj će od 2017. godine biti pooštreni zahtevi za registraciju lica i organizacija koje se bave lobiranjem. Kratak povodac za lobiste – tako ju je nazvao evropski Internet-portal EurAktiv. Trenutno veliki deo lobista koji deluju u Briselu i Strazburu – mestima rada Evropske komisije i Evropskog parlamenta – obavlja svoj posao daleko od očiju javnosti.

Još u junu 2011. godine bio je utvrđen takozvani registar transparentnosti. U njemu je trebalo da se registruju posebna lica i predstavništva koja popularišu kroz glavne rukovodeće strukture EU interese svojih poslodavaca – tačnije velikih firmi i koncerna, kao i raznih saveza i organizacija. Ipak podaci koje o sebi otkrivaju lobisti dobijaju se na dobrovoljnom principu. A to govori već samo za sebe.

Prema različitim proračunima, trenutno u Briselu i Strazburu deluje od 20 do 30 hiljada lobista. Prema podacima internet-portala Lobiplag koji je napravila 2013. grupa nemačkih novinara, u spisku transaprentnosti bilo je registrovano prema stanju za februar ove godine samo malo više od 5500 ekonomskih i finansijskih agenata.

Aktivnost lobista i dalje jača. Analiziravši niz odluka koje donose evropski parlamentarci, autori portala su pronašli da neke tačke rezolucije doslovno ponavljaju ekspertske zaključke lobističkih grupa za odgovarajuće tačke dnevnog reda za plenarna zasedanja koji se šalju poslanicima. Šta više, kako je izračunao nezavisni poslanik Evropskog parlamenta iz Austrije Hans-Peter Martin, poslednjih godina razne intresne grupe poslanicima su uputile oko 340 sasvim konkretnih preporuka za glasanje za ili protiv odgovarajućih nacrta zakona ili za njihovo odbacivanje.

Slična smelost lobista ne zasniva se na primitivnoj napadnosti. Tako je Hans-Peter Martin, član komiteta za ekonomiju i finansije, dobio za dve godine, o čemu je saopštio na svom sajtu, 1427 pisama i elektronskih poruka od lobista. Prema njegovim rečima, nije prolazio ni jedan dan da nije dobijao od banaka, berzi ili osiguravajućih agencija pozive na besplatne ručkove, prijeme i koncerte, kao i na odmor u raskošnom letovalištu na račun domaćina. Kako je izračunao evropski poslanik, učešće u svim tim manifestacijama značilo bi za njega dobitak od 65000 evra ili 3000 evra mesečno. A to je prihod prosečne nemačke ili austrijske porodice.

Sada, prema odluci usvojenoj u Evropskom parlamentu, slična delatnost lobista će postati transparetnija. Predviđa se, između ostalog, da od 2017. godine dostup odgovarajućim komitetima i strukturama parlamenta za neregistrovane lobističke grupe biće ograničen. Za registrovane, naprotiv, biće jednostavnije da dobiju informacije o delatnosti Evropske komisije i Evropskog paralamenta. Poslanici će sa svoje strane ograničiti učešće u manifestacijama lobista koji nisu uneti u opšti spisak. Rukovodilac radne grupe za revidiranje registra transparentnosti, poslanik Italije Roberto Gualtijeri nazvao je odluku parlamenta važnim korakom napred.

Istina, predstavnici zelenih u Evropskom parlamentu smatraju na primer da registracija lobista treba da bude obavezna. Do kraja prošle godine, kako je pokazala analiza toka registracije lobističkih grupa i organizacija, spisak transparentnosti je obuhvatao otprilike dve trećine ukupnog broja lobista. Ipak predstavnici niza industrijskih, trgovinskih i finansijskih velikana ne žele da izlaze iz senke. Između ostalog, sama po sebi lobistička delatnost ne spada u protivpravne, smatra vodeći ekspert Centra za situacionu analizu Ruske akademije nauka Sergej Utkin.

- U stvari treba se pažljivo odnositi prema „negatilizaciji“ pojma lobiranja. Konačno, poslanici predstavljaju interese svojih birača, a zajedno sa biračima određene grupe interesa. To takođe može da se nazove lobiranjem, ako oni brane, recimo, interese svojih preduzeća. Tako da sam po sebi fenomen lobiranja nije problem. problem su zloupotrebe koje su moguće u toj oblasti.

Jedan od inicijatora nedavno usvojene direktive Evropske komisije o ograničenju pušenja nemački poslanik Evropskgo parlamenta Karl-Hajnc Florenc kategoričan je.

- U jeku debata o pušenju došao sam do zaključka da je ovaj brutalni lobizam čin na telu evropske demokratije. Smatram ga delimično pretnjom po Evropu u celini.

Sporovi o lobiranju se nastavljaju. Između ostalog, ovaj problem će naslediti novi tim evropskih parlamentaraca.

Oleg Severgin,