Eksperti: SAD neće moći naterati Evropu na ekonomski rat sa RF

Teško da će Vašington uspeti da slomi otpor Evropske unije i da je natera da uvede ozbiljne ekonomske sankcije protiv Rusije, jer zemlje EU ne žele da ruže čvrste trgovačke odnose sa Moskvom, tvrde stručnjaci sa kojima su u utorak razgovarale RIA Novosti.

U Ukrajini je 22. februara došlo do smene vlasti, koja je imala odlike državnog udara. Rada je smenila predsednika Viktora Janukoviča, promenila Ustav i raspisala izbore za 25. maj. Moskva smatra da legitimnost odluka Rade izaziva sumnju. Krim i Sevastopolj su se pripojili Rusiji posle referenduma 16. marta. Ponovno ujedinjenje Rusije i Krima Zapad ne priznaje i zbog toga uvodi sankcije protiv niza ruskih političara i biznismena. Predsednik RF Vladimir Putin je izjavio da referendum odgovara normama međunarodnog prava i Povelji UN, a ruski MSP je više puta isticao da je krajnje neumesno i kontra produktivno razgovarati s Moskvom jezikom sankcija.

Nešto ranije su objavljena prezimena Rusa i Ukrajinaca koji se nalaze na raširenom spisku sankcija Evropske unije. Na spisku su se nalazila 33 čoveka, a onda su dodata još 15, uključujući i potpredsednika vlade Dmitrija Kozaka, načelnika Generalštaba oružanih snaga RF Valerija Gerasimova i načelnika obaveštajne službe Igora Serguna, predstavnika predsednika Rusije u Krimu Olega Belavenceva, ministra za Krim Olega Saveljeva, potpredsednike Državne dume Ljudmilu Švecovu i Sergeja Neverova, v.d. gubernatora Sevastopolja Sergeja Menjajlu, senatora Krima i Sevastopolja u Savetu Federacije Olgu Kovatidi, kao i predstavnike narodne vojske na jugoistoku Ukrajine. Svim ovim ljudima je zabranjen ulazak u EU. Osim toga, biće zamrznuti svi njihovi eventualni računi u evropskim bankama.

Šefovi diplomatije EU su 14. aprila trebali da diskutuju o budučim formalnim i ekonomski odnosima sa Krimom, čiji ulazak u sastav Rusije EU ne priznaje. Ipak, nije bilo nikakvog komunikea posle susreta. Prema podacima iz medija, odluka se može očekivati na sledećem susretu ministara spoljnih poslova EU 12. maja.

EU NIJE SPREMNA ZA EKONOMSKE SANKCIJE

I SAD su raširile sankcije protiv Rusije. Međutim, za razliku od Evrope, oni su uključili ne samo političare, nego i predstavnike biznisa, kao i neke ruske kompanije. Prema mišljenju eksperata, Evropljani uopšte nisu zainteresovani za raskidanje trgovačkih odnosa sa Rusijom i zato neće da ponavljaju američka ograničenja.

SAD su u ponedeljak, zbog situacije u Ukrajini, raširile svoj spisak sankcija i uključile sedam Rusa i 17 kompanija. Na taj način se na spsiku sankcija SAD nalazi skoro 50 ruskih, krimskih i ukrajinskih političara i poslovnih ljudi.

„Evropske sankcije imaju drugi karakter, za razliku od onih koje je objavio Vašington u ponedeljak. Vašington počinje da širi sankcije na određene komercijalne kompanije i vojno-tehničku saradnju. Evropljani za sada ne idu na to i nastavljaju sa konkretnim sankcijama protiv konkretnih političara. Oseća se razlika u pozicijama EU i SAD, mada i jedni i drugi strateški negativno ocenjuju kako vide ulogu Rusije u razvoju ukrajinske krize“, rekao je Nikolaj Kavešnikov, ekspert Ruskog saveta za međunarodne poslove, šef katedre za evropske integracije u MGIMO.

On misli da evropske sankcije „imaju sasvim simbolični karakter i da neće naneti značajnu štetu ruskoj ekonomiji“.

„Sa stane Evropljana to je simbol toga što oni smatraju da je ponašanje Rusije nepravilno i neadekvatno. To je simbol koji evropski političari pokazuju svojim biračima, svom javnom mnjenju i svetskoj zajednici“, smatra ekspert.

VAŠINGTON NEĆE SLOMITI EVROPU

Zamenik direktora i rukovodilac centra Britanskih istraživanja Instituta za Evropu RAN, Aleksej Gromiko je rekao da se u ponašanju Evrope jasno vidi uticaj SAD i da taj pritisak postepeno utiče na smanjenje nivoa odnosa sa Rusijom.

„Nema sumnje da postoji pritisak Vašingtona i da je on uticajan. Ali sankcije ove vrste – na spiskovima je više političara, nego biznismena – su znak da EU postepeno pod tim pritiskom ide u rikverc u odnosima sa Rusijom, ali to ipak radi maksimalno sporo“, rekao je analitičar i dodao da se, prema njegovom mišljenju, članice EU „u duši nadaju da će se situacija stabilizovati i normalizovati pre nego što dođe do jačih sankcija“.

Gromiko je rekao da u EU postoje zemlje koje ne podržavaju politiku SAD.

„Među njima ima zemalja koje zauzimaju vrlo proameričke pozicije i koje su spremne bukvalno na sve što Vašington traži od njih. Ali, postoje i zemlje, koje se, ako ne otvoreno, onda u sebi, skeptičnije odnose prema sadašnjoj politici Vašingtona. I sa te tačke gledišta, EU zavisi od politike SAD, ali s druge strane ima i svoju određenu autonomiju i inerciju u odnosima sa Rusijom“, dodao je on,

Prema ruskoj statistici, robna razmena sa EU je u 2012. iznosila 410,30 milijardi dolara, pokazujući rast od 4,1%. Od januara do septembra 2013., u poređenju sa istim periodom prethodne godine, obim razmene je iznosio 378 milijardi dolara, sa rastom od 1,7%. Obim razmene RFi SAD je u 2012. iznosio samo 26 milijardi dolara.

Čitajte više na Ukrajina iz minuta u minut